Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. To je u ovoj godini drugi “predah” u monetarnom zatezanju.
Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, što bi trebalo da doprinese osetnijem padu uvozne inflacije, saopštila je NBS.
Istovremeno, Izvršni odbor očekuje nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike. Prilikom donošenja odluke uvaženo je i to što su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodno sprovedenih mera.
“Ako proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike”, navodi NBS.
Dodaje se da je prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.
Globalni troškovni pritisci nastavili su da slabe, pre svega po osnovu smanjenja cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.
Iako se po tom osnovu, kao i usled rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, inflacija na globalnom nivou smanjuje, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki, što može dovesti do daljeg zaoštravanja monetarnih politika u pojedinim zemljama, a naročito u zoni evra.
Na globalnom nivou bazna inflacija pokazuje znake upornosti i sporije opada od ukupne inflacije pod uticajem povišenih inflacionih očekivanja, daljeg rasta zarada i zadržavanja stope nezaposlenosti na rekordno niskom nivou, kao i usled visokih profitnih marži kompanija.
“U takvim okolnostima mnoge centralne banke, pre svega razvijenih zemalja, nastavile su da povećavaju referentne kamatne stope, ali sporijim tempom nego tokom 2022. godine. Takođe, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je imao u vidu to što je očekivani rast svetske privrede ove i naredne godine ispod dugoročnog proseka, zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije, niskih investicija i povećanog javnog duga”, kažu u NBS.
U uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je najvažniji trgovinski partner Srbije, NBS smatra da je potrebno osigurati i kontinuitet privrednog rasta Srbije.
Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu i svetskih cena primarnih proizvoda.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji.
Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije, koja se u junu spustila na jednocifreni nivo.
“Predah” u monetarnom zatezanju bio i u maju
Narodna banka Srbije je i u maju odlučila da dodatno ne povećava referentnu kamatnu stopu, što su ekonomisti tada protumačili kao “predah” u monetarnom zaoštravanju.
Stručnjaci su tada napomenuli da je ovakav stav NBS dobra vest za korisnike dinarskih kredita, ali i da će krediti u evrima i dalje rasti jer je izvesno da će Evropska centralna banka povećati svoju referentnu kamatnu stopu s obzirom na inflaciona očekivanja, što se i dogodilo.
Ocenili su da to što je NBS u maju odlučila da napravi “predah” u monetarnom zatezanju ne znači da je tom zatezanju došao kraj.
Tako je Izvršni odbor NBS ipak 8. juna odlučio da ponovo poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto.
Pre današnje odluke da referentna kamatna stopa ostane na istom nivou, Narodna banka Srbije je 13. jula odlučila da referentnu kamatnu stopu poveća za 25 baznih poena, na nivo od 6,5 odsto.
Tada je povećana i stopa na depozitne olakšice na 5,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na 7,75 odsto, saopštila je tada centralna banka.
Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.
