Ova ukusna kombinacija sadrži obilje sastojaka koji veoma povoljno deluju na ljudski organizam. I pečurke i luk obiluju polisaharidima i fitonutrijentima za koje je dokazano da jačaju imunitet.
Pečurke uglavnom vole svi. U jestive gljive spadaju npr. šampinjoni, šumsko pile, bukovače, tartufi, portobelo, šitake, maitake i dr. Većina pečuraka sadrži visokokvalitetne biljne belančevine, zatim vitamine grupe B – B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B5 (pantotenska kiselina) B6 (piridoksin), B9 (folat), cink, kalijum, bakar i selen, što je više nego dovoljan razlog da se nađu na svakom meniju. Ali, nekoliko pečuraka, koje se mogu konzumirati i kao deo obroka, imaju posebna svojstva pa se koriste i za proizvodnju biljnih preparata koji poboljšavaju zdravlje i doprinose dugovečnosti.
Poslednjih decenija naučnici su posebno podrobno proučili delovanje gljiva na imuni sistem. Neke od jestivih gljiva sadrže velike količine beta-glukana. To je grupa jedinjenja sa posebnim svojstvima, čije delovanje na organizam naučnici tek počinju da razumevaju.
Maitake
Maitake znači “plešuća pečurka” na japanskom, zato što postoji izreka da ljudi plešu od radosti kad ih pronađu. Te pečurke su vredele onoliko srebra koliko su teške, zbog izuzetnih lekovitih svojstava. Otkriveno je da maitake sadrže imunomodulatorni molekul beta-1,6-D-glukan. (Imunomodulator znači da “podešava” imunitet – pojačava ga kad je slab, smanjuje ga kad je imuni odgovor preteran.)
Reiši
Reiši gljiva je bogata beta-1,3-D-glukanom, koji podstiče proizvodnju makrofaga, T ćelija i aktivnost citokina (komponente imunog sistema). Reiši je posebno dobra za podsticanje proizvodnje citokina IL-1 i IL-2 koji inhibiraju tumore. Ova gljiva ima snažno analgetsko (protiv bolova), antiupalno, antioksidansno i antimikrobno dejstvo kad se unese u organizam.
Agaricus blazei Murill
Ova pečurka, koja se skraćeno zove ABM, raste u kišnim šumama Brazila, a poznata je i po imenu “Božija pečurka”. Proučavanja su pokazala da ABM sadrži najveći procenat beta glukana od svih pečuraka. Kada je ljudima davana u ishrani, za samo 2-4 dana broj NK ćelija u krvi kod njih se povećao 30 puta. (NK ćelije, ili prirodne ćelije-ubice, deo su urođenog imunog sistema; one momentalno reaguju na virusne infekcije i pojavu tumora i uništavaju viruse i mutirane ćelije).
Crveni luk
Ovo je vrsta crnog luka sa crvenkastom ljuskom i crvenkastim slojevima između belih u samom luku. Ljutinu dobija od brojnih jedinjenja sumpora koje sadrže. Ta sumporna jedinjenja pomažu proizvodnju cisteina u telu, što doprinosi mršavljenju i detoksikaciji. Dodatna istraživanja pokazala su da sumporna jedinjenja iz luka pokazuju snažnu antioksidansnu aktivnost koja sprečava slepljivanje krvnih zrnaca.
Crveni luk je takođe bogat izvor flavonoida-antioksidansa kvercetina i polifenolnog antioksidansa antocijanina. Ti antioksidansi sprečavaju oksidaciju masnih kiselina unetih putem hrane i čelijskih masnih kiselina. To su veoma moćni prirodni čistači koji neutrališu rast ćelija raka i drastično smanjuju upale u čitavom telu.
Kuvanje ili dinstanje luka oštećuje antocijane, ali ne i kvercetin. Što je niža temperatura na kojoj se priprema luk, to će više zadržati nutrijenata. Istraživanja su pokazala da je konzumacija dve-tri glavice crvenog luka nedeljno povezana sa smanjenjem rizika od razvoja raka.
Preuzeto: Zdravahrana.com
