Oni koji su probali plod pepina kažu da mu je ukus nešto između dinje i kruške, a neke više podseća na kombinaciju ukusa krastavca i dinje.
Zreo je kada plod dobije žutu boju ćilibara sa uzdužnim ljubičastim prugama, najranije u oktobru. Može i ranije da se ubere ali onda mora da se ostavi da sazri. Slađi je ako sazri na biljci.
Pepino (Solanum muricatum) potiče iz Južne Amerike. Gajile su ga još stare Inke. Plodovi su ovalnog ili kruškolikog oblika i mogu biti veličine šljive ili veći – veličine ploda avokada. Aromatični su i slatkasti. Najčešće su žuti, žutosmeđi, ili sa tamnoljubičastim prugama, često su bez semena.
Pepino je žbunasta biljka visoka oko jednog metra. Višegodišnja je biljka iz familije pomoćnica (Solanaceae). U zemlji porekla to je trajno drvo koje se uzgaja čak i do 2500m nadmorske visine. Kod nas se uzgaja samo kao jednogodišnja biljka. Cvetovi liče na cvetove krompira, ljubičasti su ili beli sa ljubičastim prugama. Dvopolni su, ali se za bolji rod preporučuje dodatno oprašivanje (pre svega u staklenicima).
Jestiv je ceo plod, čak i semenje, svež (samostalno ili u voćnim salatama), kuvan ili pržen. Sprema se na razne načine, a najpoznatije jelo je pepi: pepino ispržen na biljnoj masnoći i dobro začinjen. Pepino je prijatnog ukusa, a sadrži vitamine A, C, kalcijum. Pogodan je i za dijabetičare.
Uzgaja se slično paradajzu i paprici. Potrebno ga je vezivati za stubiće ili na drugi način. Traži vazdušastu zemlju sa dosta vlage. Rasad se proizvodi krajem marta, a rasađuju se u maju. Odgajene biljke, da bi više rađale, u proleće se iz posuda presađuju u baštu na rastojanje 40×80 cm.
Najbolje je razmnožavati ga reznicama dugim oko 15 cm, mada može da nikne i iz semena. Pokazalo se da su plodovi biljaka poreklom od reznica boljeg kvaliteta i krupniji, čak se delimično i genetska struktura razlikuje kod biljaka poreklom od reznica i onih iz semena.
Preuzeto: Zdravahrana.com
