Dečiji mozak se razvija postepeno, u tzv. kritičnom periodu. Prvi se javlja oko 2 godine, a drugi počinje tokom adolescencije. Na početku ovih perioda, broj veza (sinapsi) između moždanih ćelija (neurona) se udvostručuje. Dvogodišnjaci imaju duplo više sinapsi od odraslih. Pošto se učenje odvija u ovim vezama između moždanih ćelija, dvostruko više sinapsi omogućava mozgu da uči brže nego u bilo kom drugom trenutku života. Zato iskustva u ovom periodu utiču trajno na dečiji razvoj.
Ovaj prvi kritični period razvoja mozga počinje oko 2. godine i završava se oko 7. godine. Ovo je prva prilika da se izgradi temelj za holističko obrazovanje dece. Postoje četiri načina da se ovaj kritični period maksimalno iskoristi:
-negovanje ljubavi prema učenju
-naglašavanje širine, a ne dubine
-obraćanje pažnje na emocionalnu inteligenciju
-negledanje na obrazovanja male dece kao prethodnika „pravom“ učenju.
Podstaknite ljubav prema učenju
Mala deca treba da uživaju u procesu učenja, a ne da se fokusiraju na samu teoriju. Vaspitači i roditelji treba da istaknu radost isprobavanja novih aktivnosti i učenja nečeg novog. Moramo pomoći deci da shvate da su greške dobrodošle i normalan deo učenja. Ovaj period je i vreme za uspostavljanje razmišljanja o rastu – uverenja da se talenti i sposobnosti razvijaju trudom.
Vaspitači treba da izbegavaju etiketiranje dece i davanje univerzalnih izjava o njihovim sposobnostima. Čak su i komplimenti poput “Tako si pametan/a!” kontraproduktivni. Umesto toga, naglasite istrajnost i stvorite siguran prostor za učenje. Deca će naučiti da vole učenje ako pokažemo entuzijazam tokom procesa, a ne ako se fokusiramo na rezultate.
Fokusirajte se na širinu, a ne dubinu
Ako želite da uklonite naglasak na rezultatima tokom ove faze razvoja, naglasite širinu razvoja veština, a ne dubinu. Izlaganje dece raznim aktivnostima je osnova za razvoj veština u različitim oblastima. Isticanje izvrsnosti u jednoj aktivnosti može biti prikladno u nekom trenutku života. Dobro oblikovanje je posebno važno za decu od dve do sedam godina. Njihov mozak u razvoju je spreman da primi širok spektar veština, kasnije će biti dovoljno vremena za specijalizaciju.
Nemojte zanemariti emocionalnu inteligenciju
Da, želimo da deca dobro čitaju i nauče osnove matematike, ali ne treba zanemariti emocionalnu inteligenciju. Prednosti učenja tokom ovog prvog kritičnog perioda razvoja mozga trebalo bi da se prošire na međuljudske veštine kao što su ljubaznost, empatija i timski rad. Empatija počinje prepoznavanjem sopstvenih osećanja, zato se preporučuje da prvo deca nauče da spoznaju sopstvena osećanja, a tek onda da razmišljaju kako se neko drugi oseća.
Nemojte misliti da je obrazovanje male dece samo preteča „pravog“ učenja
Dečiji mozak može da prima informacije na jedinstven način tokom ovog kritičnog perioda. Ako definišemo inteligenciju kao sposobnost učenja, deca između dve i sedam godina su možda najinteligentniji ljudi na Zemlji. Istraživanja pokazuju da se neke veštine ne mogu naučiti ni približno tako dobro nakon ovog prvog kritičnog perioda razvoja mozga. Na primer, istraživanja pokazuju da deca ovog uzrasta najbolje mogu da uče jezičke obrasce, što im omogućava da savladaju drugi jezik skoro jednako dobro kao i maternji jezik. Međutim, kada deca napune 8 godina, njihova sposobnost učenja jezika se smanjuje, zbog čega ne mogu da govore drugi jezik kao svoj maternji. Isti efekat uzrasta se nalazi u učenju muzičkih sposobnosti, kao što je savršen ton.
Primamljivo je smatrati obrazovanje u ranom detinjstvu pretečom „pravog“ obrazovanja, ali ovo su možda najvažnije godine.
