Dok stojimo nose celokupnu težinu tela, odvajaju nas od podloge, prilagođavaju se različitim neravninama dok hodamo, trčimo i skačemo.
Kako će stopala izgledati zavisi od međusobnih veza brojnih kostiju, zglobova, mišića i tetiva ali za njihovo pravilno funkcionisanje presudan je stepen prilagodljivosti koju omogućavaju uzdužni i poprečni svodovi.
Jedan broj dece se rađa sa koštano-mišićnim deformitetima i u tom broju su deformiteti stopala visoko zastupljeni. Na žalost tome se ne pridaje poseban značaj jer se često smatra da su to trajne anomalije koje su nepromenjive. Neki roditelji uporno rade vežbe, postignu određenu korekciju i misle da je to trajno korigovano iako dete u tom periodu još uvek ne hoda.
Za razliku od drugih deformiteta stopala koji su očigledni odmah po rođenju, Pes vasgus ili tzv.izvrnuto (pronirano)stopalo se vidi tek kada je pod opterećenjem,
kada dete stoji i hoda. I ovde je nasledni faktor prisutan tako da prvo treba pogledati da li u porodici neko ima ovakva stopala. Drugi faktor koji utiče je konstitucija (elastični ligamenti, labavi zglobovi, hiperpokretljivost zglobova) kao i prekomerna telesna težina. Danas su deca u proseku znatno teža i to je verovatno presudan faktor koji doprinosi porastu broja dece sa ovim deformitetom. Često se karakteriše kao ravna stopala i otuda verovatno podatak da je procenat dece sa ravnim stopalima u poslednjih 15god porastao sa 15% na 75%.
Kod ovog deformiteta uzdužni svod je očuvan, kada dete sedi ili leži jasno se vidi i mnogi lekari će reći da dete nema ravna stopala što je za roditelje utešno ali kada dete stane stopala se izvrnu i tako zauzmu nepravilan položaj. To se dešava zbog slabih ligamenata koji popuštaju pod telesnom težinom i zato se naziva funkcionalnim deformitetom.
Posledice su loš i nestabilan hod, deca se žale da ih bole noge kada hodaju i redovno deformišu obuću koju nose. Ako se ne leči sa rastom može da pređe u strukturalni, što dovodi do pravog rigidnog planovalgusa.
Pes valgus utiče i na ostale zglobove, pre svega na kolena. Deca često imaju prividno X noge jer u nastojanju da održe stabilnost povećavaju površinu oslonca tako što udaljavaju stopala i približavaju kolena. Vremenom ako se ništa ne preduzme može da dođe i do trajnih promena na kolenima jer je unutrašnja strana zglobova više opterećena.
Lečenje kod male dece je pre svega hodanjem bosim nogama po mekanoj podlozi, zemlji, travi, šljunku, pesku. Za stariju decu se ne preporučuje dugo stajanje i hodanje po ravnoj tvrdoj podlozi. Ciljanim vežbama se jačaju oslabljeni mišići kako bi se zglobovi stabilizovali i postigao dobar položaj stopala. Deca se uče pravilnom hodu sa osloncem na spoljašnjim ivicama stopala.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
