Legendarni stručnjak koji nam je doneo poslednju svetsku titulu pre 19 godina opet je seo na vruću stolicu selektora srpskog košarkaškog nacionalnog tima.
Svetislav Kari Pešić novi je selektor košarkaške reprezentacije Srbije.
Čuveni stručnjak predstavljen je ovog popodneva u Beogradu, gde se obratio našoj javnosti, a sve posle dolaska na “kormilo” našeg nacionalnog tima posle odlaska Igora Kokoškova.
Valja podsetiti da je Pešić živa legenda, jer je 2001. godine osvojio Evropsko u Istanbulu, a godinu dana kasnije i Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu sa tadašnjom zajednicom Srbije i Crne Gore pod nazivom Jugoslavija. Takođe, od 1984. do 1987. bio je selektor mlađih reprezentativnih selekcija Jugoslavije, 1985. je osvojio kadetsko, 1986. juniorsko Evropsko prvenstvo, a 1987. u Bormiju i planetarno takmičenje s istim tim juniorima.
Predsednik KSS Predrag Danilović, selektor Pešić i novi direktor reprezentacije Dragan Tarlać bili su govornici ovog popodneva u prostorijama Saveza.
Prvi se obratio Danilović:
– Zahvaljujem što ste došli u velikom broju. To je gospodin Pešić sigurno i zaslužio. Ja i zvanično da mu poželim sve najbolje, nema potrebe da ga posebno predstavljam. Imamo narednih akcija, tako da nešto previše nema osim da mu poželim zdravlje, sreću.
Odmah potom oglasio se i Pešić i odmah rekao nekoliko šala u svom stilu, posebno je interesantna bila cela situacija oko mikrofona, koju možete da pogledate u 23. minutu Tanjugovog prenosa:
– Dobar dan, tu smo, da se javimo. Mi treneri smo ponekad malo glasni. Pozdravljam sve moje drugare, novinare, medije. Predsednik je poželeo puno zdravlja, ja sam za sada zdrav i kao što vidite u veoma dobrom fizičkom stanju. Što se tiče sreće, svima će trebati po malo, ali što se kaže, što više radiš, imaš više sreće. Radujem se novom izazovu kao i što sam opet trener reprezentacije. Nije mi prvi put, imam neka iskustva, ali zaboravi iskustvo, ono i nije neki kvalitet ako ne znaš da ga iskoristiš. Trudiću se da to moje iskustvo i znanje stavim u službu srpske košarke, ne samo reprezentacije, iako je ona najvažnija. Siguran sam u ono što znam, a to je da u ove ljude s moje leve i desne strane Sašu i Dragana uopšte ne sumnjam da će mi dati podršku. Mislim da smo se dobro našli, imamo i ljude koji su bivši igrači – rekao je, pa uzeo mikrofon u ruke na molbu novinara, koji ga nisu najbolje čuli u tom trenutku – rekao je Pešić, pa nastavio:
Ne postoji više taj kult reprezentacije. Kako pronaći igrače od 19, 20 godina i zainteresovati ih za reprezentaciju?
– Kad sam došao u Nemačku 1987. kao trener, niko nije želeo da igra za reprezentaciju. Ne zato što ne vole zemlju, ne jer ne postoji kult, nego jer nisu verovali da mogu da ostvaruju svoje takmičarske sportske ciljeve. Čak ni klubovi nisu verovali. Onda je taj proces trajao, imao sam veliku podršku, viziju, ideju kako to ostvariti i sada sam u Srbiji i sada se isto na neki način postavlja pitanje zašto reprezentacija, zašto “kult” i tako dalje. Sve su to sportisti koji su postali i došli na takav neki nivo da mogu da igraju za nacionalni tim. Kad dođeš na taj nivo, jednostavno znači da si postigao jer si pre svega takmičar, jer želiš da se takmičiš. Stvarno mislim da većina želi da bude u timu sa najboljima i da igra protiv najboljih. Tu se uopšte ne postavlja pitanje. Neko je više takmičar, neko manje, ali o “kultu” neću ni da pričam, nego ću da se trudim sa ljudima sa kojima želim da stvaram malo drugačiji odnos. Želim da pobeđujem, osvajam medalje, da budem bolji kad se završi program, da osećam da sam napredovao kao trener, a oni kao igrači. Trudiću se da takav proces sprovedem, pa ćemo da vidimo.
Rekli ste da pišete knjigu, pa da li će ovo biti novo poglavlje u njoj? Pristalica ste dugih priprema, da li je moguće to pomiriti sa ovim “prozorima”, sukobom FIBA i ULEB i potrebama NBA igrača.
– Što se tiče knjige, odavno sam je napisao, sad moram da počnem da pišem novu. Nikad nisam bio baš ljubitelj dugačkih priprema, to nije baš tačno, to ste malo izmislili ili vam je neko rekao. Sve je drugačije, pre svega uticaj i moć trenera se smanjuje. Najveća razlika između trenera i selektora je što u reprezentaciji ne zavisiš samo od igrača, nego i od klubova. U klubu zavisiš samo od igrača. Što imaš bolje igrače, koji odgovaraju tvom sistemu, filozofiji, uspesi će biti bolji i veći. Ne možemo da se busamo da nam je reprezentacija najvažnija, a onda kad nešto treba da uradimo, nije tako. Treba da uvedem rad, red i disciplinu, ali ja bih tu disciplinu zamenio “rad, red i odgovornost”. Što se moje odgovornosti tiče i ovih što sede sa mnom, uopšte se ne postavlja pitanje, ali bih isto voleo da svi ti koji govore da je reprezentacija najvažnija preuzmu deo odgovornosti i da mi pomognu.
Ovde možete da ispratite i ostatak njegovog dugačkog i uvek interesantnog obraćanja:
Preuzeto: objektiv.rs
