Anksioznost može da utiče na kvalitet života, a osećaj stalnog straha, zabrinutosti i brige mogu vas navesti da izbegavate oodređene situacije, okupljanja, kao i da započnete sa nezdravim navikama. Nutricioniste i psiholozi smatraju da na poboljšanje ili pogoršanje anksizonog stanja može uticati i izbor hrane.
Veza creva i mozga naglašava međusobnu povezanost ova dva organa, što ukazuje da su creva i mozak u stalnoj dvosmernoj komunikaciji i da zdravlje jednog direktno utiče na zdravlje drugog. Konkretno, naši crevni mikrobi su ključna determinanta simptoma anksioznosti.
Uma Naido, psihijatar i stručnjak za ishranu objašnjava koje namirnice treba da izbegavate jer mogu dodatno da utiču na pojačanje simptoma anksioznosti:
1. Prerađena hrana – Upakovana hrana koju nalazimo na policama prodavnica sa dugačkim listama sastojaka i rokovima trajanja obično je prepuna prerađenih aditiva poput šećera i omega-6 masnih kiselina. Kada se konzumiraju prekomerno, ovi sastojci hrane loše mikrobe u crevima i vremenom pogoršavaju upalu, a samim tim dovode i do stresa. Ova hrana je takođe lišena vitamina, minerala i vlakana koji jačaju mozak .
Bolji izbor je da prvo posegnete za celovitom hranom bogatom hranljivim materijama, poput svežeg ili smrznutog povrća i čistih proteina. Preporučuju se i pasulj, sočivo, druge mahunarke, losos, ostrige ili dagnje, leblebije.
2. Rafinisani šećeri – Da li ste znali da postoje još oko 262 imena za skrivene šećere koji se danas nalaze u prehrambenim proizvodima? Iako očekujete da će se oni naći u kolačima, pecivima, pahuljicama u kutijama i granola pločicama, ne mislite na šećer u kečapu, prelivu za salatu ili sosovima za testenine. Šećeri se čak mogu naći i u slanijim proizvodima kao što je pomfrit. Ukus ovih namirnica će privremeno zadovoljiti vaša nepca, ali se može nepovoljno odraziti na creva i mozak. Pošto je šećer supstanca koja izaziva zavisnost, što manje jedemo, manje ćemo za njim žudeti.
3. Industrijska ulja – Industrijalizacija prehrambene industrije dovela je do razvoja visoko prerađenih, jeftinih ulja. Ova ulja se obično proizvode od nusproizvoda najzastupljenijih useva u sistemu (kao što su kukuruz, seme grožđa, soja, suncokret i palma). Preradom, ova ulja postaju bogata omega-6 masnim kiselinama i lišene omega-3. Višak omega-6 masnih kiselina u ishrani doprinosi višku inflamatornih molekula u celom telu, posebno u crevima i mozgu. Izbegavajte ova ulja tako što ćete smanjiti unos pakovane hrane i brze hrane. Za kuvanje kod kuće izaberite zdravije alternative kao što su ekstra devičansko maslinovo ulje i ulje avokada.
4. Alkohol – Dok alkohol može pogoršati anksioznost, on nema isti efekat na sve. Ako konzumirate alkohol, činite to umereno i koristite svoju telesnu inteligenciju da obratite pažnju na to kako se osećate zbog alkohola. Ako se osećate nervozno ili uznemireno kada pijete, onda alkohol nije za vas. I imajte na umu da alkohol ima i druge negativne uticaje na vaše fizičko zdravlje.
5. Kafa – Kafa može pogoršati anksioznost, ali ne utiče kod svih na isti način. Obratite pažnju na nivo stresa nakon ispijanja kafe. Ukoliko se nakon ispijanaj kafe pojave simptomi poput aritmije i pojačanog stresa, smanjite unos kofeina. Možete preći na alternative koji daju energiju, a neće povećati simptome anksioznosti, kao što su ceđeni sokovi i određene vrste čajeva.
