Teško je sastaviti neki opšti plan ishrane, zato što preporuke za ishranu zavise od toga koje se teorije pridržava savetnik ili nutricionista kojeg pitate. Dobro je znati da se kroz savremene teorije ishrane provlači pet preporuka koje su, ako se doslovno shvate, pogrešne.
1. Sve što je “sa malo masti” je dobro za vas. Savremeno društvo je poprilično indoktrinirano teorijom da “masti” dovode do gojaznosti i zapušenja arterija, pa ih zato u celini treba izbegavati. To je daleko od istine, iz dva razloga. Ishrana iz koje bismo potpuno isključili masti bila bi štetna po zdravlje, jer masti imaju brojne funkcije u organizmu, uključujući izgradnju ćelijskih membrana. Drugo, daleko od toga da su sve masti iste! Na primer, pokazalo se da popularna rafinisana “biljna ulja” koja su se preporučivala kao zdrava, zapravo podstiču upalne procese u organizmu i spadaju u glavne uzročnike srčanih i drugih oboljenja, pa upravo njih treba izbegavati. Za razliku od toga, utvrđeno je da zasićene masti, koje su bile proglašene lošima, kao što su npr. hladno ceđeno kokosovo ulje i puter, zapravo zdrave – naravno, kada se konzumiraju umereno. Koliko god da je “zdrava” neka mast, ako je jedete previše, na kraju će vam naškoditi.
2. Da biste bili zdraviji, treba da jedete što manje soli. Ova tvrdnja pretpostavlja da većina ljudi konzumira velike količine rafinisane kuhinjske soli. Možda to i ne čine svesno, tako što sami sole hranu, ali ako jedu brzu hranu i grickalice, ona sigurno sadrži velike količine soli. Neka novija istraživanja ukazuju da je rafinisana so donekle toksična i da bi mogla biti uzrok sistemskih ćelijskih upala. Ali, većina ljudi ne zna da su prirodne, nerafinisane soli potpuno drugačije. Himalajska so, na primer, za razliku od kuhinjske soli koja je čist natrijum-hlorid plus jod, sadrži oko 80 drugih minerala, gotovo sve koje i ljudsko telo. Korišćenje takve soli zapravo je dobro za zdravlje. I opet naglašavamo – samo u umerenim količinama!
3. Zamena rafinisanog šećera žutim šećerom, fruktozom, biljnim sirupima i medom je bolja za vas. U većini slučajeva zamena belog šećera žutim, raznim rafinisanim biljnim sirupima (od javora, agave i sl) ili medom koji nije prirodan (a takvih ima dosta na tržištu) ne donosi nikakvu bitnu razliku. Često proizvodi koji se deklarišu da su “bez šećera” sadrže, na primer, rafinisanu fruktozu, koja je, po svim novijim istraživanjima sudeći, gora za zdravlje od običnog šećera.
Ali, ako beli šećer zamenite slatkim voćem, ili medom za koji ste sto posto sigurni da je prirodan, onda ste svakako izabrali bolju alternativu
4. Izbegavajte jaja, jer podižu holesterol. Naravno, ako ih jedete previše. I ako pojedete previše “zdravog maslinovog ulja”, i to će vam podići holesterol. Jaja, od kokošaka koje su kljucale travu i prirodno zrnevlje, u umerenim količinama su odlična namirnica. Izvor su proteina i masti i ne doprinose sama po sebi srčanim oboljenima. Čak naprotiv, novija istraživanja su pokazala da sadrže peptide koji, zapravo, pomažu sniženju krvnog pritiska. A uklanjanje žumanca, kao što neki ljudi rade, da bi jeli samo belance jer je “zdravije” u stvari je pogrešno, pošto su jaja celovita namirnica.
5. Nije bitno da li koristite organski ili konvencionalno gajene namirnice. Poslednjih godina neki “naučnici” iznose teorije kako organski proizvodi nisu ništa bolji od konvencionalnih. To, jednostavno rečeno, nije tačno. Popriličan broj skorašnjih proučavanja crno na belo pokazalo je da organski gajeno voće i povrće ima više minerala, vitamina i drugih hranljivih sastojaka od konvencionalno gajenog. A što je još važnije, ono ima daleko manje toksičnih ostataka pesticida i herbicida od konvencionalno gajenog. Dakle, ako vam vaš savetnik za ishranu kaže da je “svejedno” jedete li organske ili konvencionalno gajene proizvode, savetujemo vam da potražite nekog drugog…
Preuzeto: Zdravahrana.com
