Gotovo petina hrane koja se proizvede u svetu se protraći, ili zbog prejedanja ili zato što se baci, ukazuje istraživanje Univerziteta Edinburg. Svetska populacija pojede oko 10% više hrane nego što joj treba, a oko 9% se baci ili ostavi da se pokvari.
Naučnici Univerziteta Edinburg ispitali su deset ključnih faza u globalnom svetskom sistemu ishrane, uključujući konzumaciju hrane i gajenje i ubiranje plodova da bi saznali koliko se izgubi. Koristeći podatke koje je sakupila pretežno Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), istraživači su utvrdili da se protraći mnogo više nego što se ranije mislilo.
Gotovo polovina ubranih prinosa poljoprivrednih kultura – oko 2,1 milijarde tona – izgubi se usled prejedanja, bacanja i neefikasnosti proizvodnog procesa.
Najmanje je efikasna proizvodnja stoke i peradi – tu se gubi oko 78%, ili 840 miliona tona. Otprilike 1 milijarda tona požnjevenih i ubranih poljoprivrednih kultura se potroši da se proizvede 240 miliona tona jestivih životinjskih proizvoda, uključujući meso, mleko i jaja.
Samo ta faza proizvodnje odgovorna je za 40% od ukupnih gubitaka požnjevenih poljoprivrednih kultura, kažu istraživači i upozoravaju da bi zbog toga povećana potražnja za nekim namirnicama, posebno mesom i mlečnim proizvodima, smanjila efikasnost svetskog sistema proizvodnje hrane i učinila teškim da se rastuća populacija nahrani na održiv način.
Rešenje koje naučnici predlažu je sledeće: podstaći populaciju da jede manje životinjskih proizvoda, da manje baca hranu, i da ne jede preko svojih realnih potreba za hranom, kako bi se ti trendovi obrnuli.
Preuzeto: Zdravahrana.com
