Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da je uzurpacija “Rajske banje” iz Zvečana ogoljena otimačina privatne imovine Srpske pravoslavne crkve.
On je na predstavljanju projekta besplatne pravne pomoći za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike rekao da je kompleks Rajska banja jedna od najznačajnijih investicija Vlade Srbije i Kancelarije za KiM, kako bi se podigla ta sredina, zaposlili mladi ljudi i ponudilo lečenje za hiljade bolesnika i posao za više desetina ljudi.
“I onda neko dođe i kaže to nije vaše, to je naše. Kako može da bude vaše kada niste gradili, niste nikada bili tu, nemate nijedan dokument. To je pravo lice današnjeg stanja na KiM, pravnog nasilja i osvete srpskom narodu”, istakao je Petković.
On je istakao i da se srpski narod na KiM suočava sa ogromnim problemima koji idu i do “tačke potpune obespravljenosti”.
“Institucionalno nasilje koje sprovodi Albin Kurti i privremene institucije samouprave u Prištini gotovo svakog dana direktno se reflektuje na život srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, naročito poslednjih godinu dana na severu Kosova i Metohije, što je dovelo do toga da je preko 12 odsto Srba napustilo južnu srpsku pokrajinu i otišlo u pravcu centralne Srbije. Dakle, sve ono na što ukazujemo svakog dana i mi u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, ali i Vlada Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić, govoreći o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji”, rekao je on.
Kako je rekao Srbi trpe progone, neosnovana hapšenja, konfiskaciju privatne imovine, protivpravne ekspropriacije, izgradnju nelegalnih policijskih baza, ali i najdirektnije ugrožavanje bezbednosti Srba od strane kosovske policije.
Sve to, ukazao je ima za posledicu izuzetno težak život srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali posledično dovođenje u pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
“Beograd čini apsolutno sve sa svoje strane da sačuva mir, stabilnost na Kosovu i Metohiji, da obezbedi položaj Srba na Kosovu i Metohiji da bude takav da jednostavno naš narod može da obstane i ostane na svojim vekovnim ognjištima. I s druge strane poznato vam je da kao odgovorna strana Beograd ispunjava sve svoje obaveze u dijalogu sa Prištinom. Sa druge strane imate Prištinu koja ne ispunjava svoju glavnu obavezu, a to je da više od 10 godina, najdirektnije odbija da formira ZSO. Mi smo krenuli u Briselu da razgovaramo sada i o konkretnim koracima za formiranje ZSO koja predstavlja jedini okvir za opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji kako bi se sačuvala individualna i kolektivna prava našeg naroda, jer kao što vidite, bez zajednice srpskih opština problem je gotovo na svakom mestu”, rekao je on.
Dodaje da se manje od dva od sto interno raseljenih lica vratilo na svoje ognjišta, što znači da je veći procenat povratka u Ruandi nego na Kim, i što najbolje govori da ne postoji nikakva spremnost prištinskih vlasti da omoguće povratak, da omoguće pravo Srbima da dođu u poset svoje imovine.
On je istakao da će Beograd, bez obzira na sve nastaviti da se bori za istinu i za pravdu, za sve naše internoraseljene da dođu do svoje imovine, da ono što je uzurpirano bude vraćeno.
“Jer takva politika, politika progona i obračuna prema svemu što je srpsko je neodrživa. Ona je teška za Srbe, teška je za sve nas, ali na duži rok je prosto neodrživa”, rekao je Petković.
Projektom besplatne pravne pomoći EU šalje jasnu poruku Prištini
Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković danas je, na završnoj Konferenciji projekta besplatne pravne pomoći, poručio da je pitanje imovine neprikosnoveno ljudsko pravo i da kada iza takvog projekta stoji Evropska unija, to znači da i Brisel šalje jasnu poruku Prištini.
“Kada je reč o Projektu besplatne pravne pomoći, moram da kažem da je to jedan od retkih projekata koji pokazuje svoje humanosti i s tim u vezi želeo bih da zahvalim delegaciji EU u Srbiji i gospodinu Žiofreu koji dobro razume potrebu jednog ovakvog projekta”, rekao je Petković.
Naveo je da zahvaljujući tom projektu i njegovom dugogodišnjem finansiranju, svi u timu besplatne pravne pomoći, na čelu sa tim liderom Radošem Dabetićem, kao i svim advokatima, po celom Kosovu i Metohiji, pred prištinskim pravosuđem, bore se neustrašivo, za svaku stopu srpske zemlje, svaki kvadrat stana i svega onoga što je uzurpirano od strane Prištine i, kako je dodao, u tome uspevaju.
“Od 6.600 klijenata, koliko se javilo od početka postojanja ovog projekta, preko 3.000 je pozitivno rešeno, a to je velika stvar i hvala EU na tome, što je prepoznala značaj jednog ovakvog projekta”, rekao je Petković.
Pitanje imovine je, prema njegovim rečima, neprikosnoveno ljudsko pravo.
“I kada iza takvog jednog projekta stoji EU, u Prištini se onda ne ponašaju onako bahato kako se generalno ponašaju prema Srbima, već moraju da imaju neku vrstu rezerve, jer iza tog projekta stoji EU, koja između ostalog šalje i jasnu poruku da je privatna imovina neprikosnovena, da je svetinja”, istakao je Petković.
Ocenio je da je značajno da se i dalje nastavi sa ovim projektom i dodao je da se nastavlja sa novim projektnim ciklusom u naredne dve godine.
“To je važno i zbog toga da bi i advokati mogli da nastave sa svojim punomoćima i zastupanjem svojih klijenata pred prištinskim pravosuđima, jer znate, u pitanju su mnogi postupci koji su pokrenuti i tu je postojalo i dodatno razumevanje gospodina Žiofrea u trenutku kada je projekat trebao da zastane, Evropska unija je pomogla da se ona nastavi”, naveo je Petković.
Istakao je i da mu je drago da zajednički učestvuju u jednom ovako važnom i značajnom projektu koji, prema njegovim rečima, daje nadu Srbima na Kosovu i Metohiji da su njihova prava i život na Kosovu i Metohiji pored svih problema i izazova ipak mogući.
Na Konferenciji projekta “Pružanje pravne pomoći i informacija neophodnih za zaštitu i ostvarivanje prava interno raselјenih lica, izbeglica i povratnika” predstavlјeni su rezultati petogodišnjeg trajanja ovog projekta koji je realizovan uz podršku Evropske unije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Pored direktora Kancelarije za KiM, učešće na Konferenciji uzeli su i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, komesar za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljvić i vođa projektnog tima Radoš Dabetić.
