Siromašne zemlje koje su prve osetile posledice globalnog zagrevanja i nepogoda uzrokovanih menjanjem klime mole za pomoć i hitnu akciju, dok najodgovorniji pokušavaju da izbegnu da plate cenu svog nemarnog ponašanja prema planeti.
Priča o onima koji su odgovorni za klimatske promene veoma je široka, naročito kada se postavi pitanje ko bi trebalo da plati za štetu koju su one uzrokovale.
Uragani divljaju i deluje da su ojačali, poplave su sve češće, a brojni ekosistemi su ugroženi, na mnogim mestima uništen je biodiverzitet, zbog čega su ljudi morali da promene način života i potraže nova sredstva za život.
Jedan od primera je ostrvo Barbuda, na kom je 2017. svaku zgradu oštetio uragan Irma, dok je 23 odsto građevina potpuno uništeno. Studija iz 2018. je zaključila da su klimatske promene pogoršale destruktivne uragane, uključujući Irmu, i povećale padavine za 5-10 odsto.
Prvobitni šok pogoršalo je naređenje da se svih 1.800 stanovnika Barbude na mesec dana evakuiše na sestrinsko ostrvo, Antigvu.
– Čitava naša kultura, identitet i način života povezani su sa životnom sredinom i prirodnim resursima – kaže Džon Musington, jedan od stanovnika Barbadosa, koji objašnjava da većina njegovih sugrađana slobodno vreme provodi na otvorenom, pecajući, loveći i kampujući u divljini.
Oštećene zgrade i gubitak posla nisu jedine posledice ekstremnih vremenskih prilika uzrokovanih klimatskim promenama. Od Barbude do Fidžija ugrožene su čitave kulture. Ali sa više svesti, novim tehnologijama i snažnim pozivima za međunarodnu podršku, ove male ostrvske zemlje mogle bi da se bore.
Alijansa malih ostrvskih država (Aosis), koja se na globalnim klimatskim pregovorima zalagala za 39 ostrvskih država, prva je pokrenula pitanje nanesene štete još 1991. godine, ubrzo nakon osnivanja, kada je pozvala na podršku ostrvima koja se suočavaju sa porastom nivoa mora. Bogate nacije su se snažno oduprle ovim pozivima, insistirajući da je humanitarna pomoć dovoljna za rešavanje ovog pitanja.
U naredne tri decenije niske ostrvske države i druge klimatski osetljive zemlje nastavile su da traže od bogatih nacija da im pomognu u borbi sa ekstremnim vremenskim prilikama kao što su toplotni talasi, uragani i poplave, ali i ubrzano podizanje nivoa mora. Oni tvrde da bogate zemlje treba da plate za štetu koju su izazvale klimatske promene jer su odgovorne za skoro 80 odsto emisija štetnih gasova.
Na globalnim klimatskim pregovorima Ujedinjenih nacija u Glazgovu u novembru zemlje u razvoju su razmatrale osnivanje namenskog fonda za finansiranje gubitaka i nanesene štete, formalnog tela koje bi bilo osnovano u skladu sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Ali u konačnom sporazumu zaključenom u Glazgovu ne pominje se finansiranje koje bi pokrilo rastuće troškove gubitaka i štete nanesene zemljama u razvoju. Umesto toga, bogate nacije su obećale uspostavljanje „dijaloga” kako bi se razgovaralo o „aranžmanima za finansiranje aktivnosti koje bi sprečile, minimizirale i bile usmerene na gubitke i štetu”.
Na pregovorima o klimi premijerka Barbadosa Mia Motli rekla je svetskim liderima da je tražiti od zemalja koje prve osećaju posledice klimatske krize, poput malih ostrvskih država, da plate štetu isto „kao da tražite od putnika u saobraćajnoj nesreći da on plati odštetu umesto vozača“.
– Neuspeh u obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava meri se životima i sredstvima za život u našim zajednicama – rekla je Motli, dodajući da smatra da je to „nemoralno“ i „nepravedno“.
Ugrožene zemlje kažu da im je hitno potrebna finansijska i tehnička podrška jer se već suočavaju sa smrtonosnim klimatskim uticajima, koji će se intenzivirati kako planeta bude toplija. Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC), „svakih dodatnih 0,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja izaziva jasno vidljivo povećanje intenziteta i učestalosti” ekstremnih vremenskih prilika kao što su toplotni talasi, obilne padavine i suše.
– Ne možemo više da ignorišemo ove posledice. To se sada dežava i u razvijenim zemljama – rekla je Adel Tomas, viši istraživač sa Kariba u nevladinoj organizaciji „Climate Analitics”, misleći na poplave u Nemačkoj, koje su u julu ubile više od 200 ljudi i dovele do ekonomskog gubitka do 5 milijardi evra.
Istraživanje agencije „Hrišćanska pomoć” naglašava razarujući ekonomski uticaj koji će klimatske promene imati na 65 najugroženijih zemalja sveta. Ukoliko bi globalne temperature porasle za 2,9 stepeni, njihov BDP bi opao u proseku za 20 odsto do 2050. i za 64 odsto do 2100. Nakon globalnih klimatskih razgovora u novembru, cilj je da se spreči da zagrevanje prevaziđe 2,4 stepena Celzijusa.
Preventivni pristup
Fidži se svake godine suočava sa ekstremnim vremenskim prilikama, od snažnih ciklona do dugotrajnih suša, kaže Satjendra Prasad, ambasador Fidžija pri Ujedinjenim nacijama.
– Jedna desetina naše privrede zbrisana je samo posle tri prošlogodišnja nevremena, dok smo se borili i protiv kovida 19. To je razlika između malih i velikih država – rekao je Prasad.
Fidži je 2021. pokrenuo parametarsku šemu osiguranja zajedno sa agencijama Ujedinjenih nacija, koja nudi trenutne isplate siromašnim zemljama i drugim ugroženim zajednicama nakon katastrofe. Ovo ciljano finansiranje pomaže im da obnove svoje živote nakon katastrofe, kaže Prasad.
Vlada takođe premešta 20.000 ljudi koji žive u 45 priobalnih zajednica u unutrašnjosti kako bi ih zaštitila od porasta nivoa mora, uz sredstva prikupljena od poreza za životnu sredinu i prilagođavanje klimi Fidžija.
– Ne radi se samo o selidbi. Moramo da izgradimo nove puteve, premestimo škole i obezbedimo struju – sve ono što čini život mogućim – istakao je Prasad i dodao da se „više novca troši na popravku i obnovu škola nego na samo obrazovanje”, kao i da se novac za zdravstvenu zaštitu preusmerava kako bi se pomoglo ugroženim zajednicama da se oporave od štete i gubitka.
Za to vreme u Pakistanu je „Start Network”, koalicija koju čini 50 humanitarnih agencija i neprofitnih organizacija, pokrenuo probni projekat koji ima za cilj da rana intervencija bude još bolja. Ova mreža organizacija sprečava da ekstremne vremenske prilike izazovu glad i siromaštvo tako što će se rani znaci rizika uočiti na vreme i tako što će se odmah reagovati.
Ovaj sistem koristi satelitske slike za predviđanje vremenskih prilika kao što su suše i poplave, pa se aktivira rano upozorenje za intervenciju. Ugrožene zajednice tako mogu da razviju plan za pravovremeno reagovanje i da što je više moguće umanje uticaj pomenutih vremenskih prilika. Ovaj model, koji predviđa pad prinosa useva, omogućio je zajednicama u Pakistanu da pređu na sadnju useva otpornih na sušu, da nađu način da sačuvaju vodu i da vakcinišu svoju stoku po mesec dana pre suše.
Problem odgovornosti
Ove vrste intervencija zahtevaju tehnološku ekspertizu i, što je najvažnije, novac za njihovo finansiranje. Ali veliko pitanje jeste ko bi trebalo da plati račun?
Bogate nacije, koje obično imaju najveće emisije do sada, zabrinute su da bi mogle da budu proglašene odgovornim za decenije zagađenja koje su izazvale. Kada su gubitak i šteta uključeni u Pariski sporazum 2015. godine, SAD su tražile da se doda klauzula u kojoj se navodi da sporazum „ne uključuje niti pruža osnovu za bilo kakvu odgovornost ili kompenzaciju“.
Debata o odgovornosti i nadoknadi doprinela je tome da gubici i šteta postanu „politički tabu“ i zaustavila je pregovore, kaže Tomas.
Uprkos potpisivanju „visokoambiciozne koalicije“ sa malim ostrvskim državama i ranjivim nacijama na novembarskim pregovorima o klimi u Glazgovu, SAD i EU blokirale su njihov predlog za finansiranje gubitaka i štete. Na pitanje zašto se SAD protive uspostavljanju takvog projekta, specijalni izaslanik Vašingtona za klimu Džon Keri rekao je novinarima: „Uvek razmišljamo o pitanju odgovornosti i kuda to ide“.
Ambasador Fidžija Prasad kaže da politički pregovori moraju da prevaziđu ovaj zastoj.
– Trebalo bi da se radi o dugoročnom rešavanju problema, a ne o odmazdi i o traženju krivca koji je više ili manje odgovoran za nešto – kaže on.
Pružanje podrške za gubitke i štete nije čisto altruistično, kaže Olivija Serdečni, istraživački analitičar u „Climate Analitics”, specijalizovana za gubitke i štete.
– U jednom trenutku razvijene zemlje mogle bi da deluju iz sopstvenog interesa. One ne žele da se politički sistemi u zemljama u razvoju destabilizuju i da se suoče sa klimatskim migrantima – objašnjava ona.
Koliko novca je potrebno?
Učesnici kampanje kažu da je ugroženim zemljama potrebno najmanje 300 milijardi dolara godišnje do 2030. kako bi se poništili efekti nanesene štete. Zemlje u razvoj, sa druge strane, tvrde da bi finansiranje oporavka trebalo da bude dodatak novcu izdvojenom za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje.
– Obim i količina potrebnih resursa iznad su onoga što zemlje poput naše mogu sebi da priušte. Potrebni su nam namenski resursi za gubitak i štetu – kaže Prasad.
Na pregovorima UN o klimi u novembru Škotska je postala prva zemlja na svetu koja je izdvojila posebna sredstva za gubitak i štetu, obećavši 2,7 miliona dolara za pomoć zajednicama na prvim linijama klimatske krize. Iako je ovo bio mali iznos, zalog se smatrao simboličnim. Međutim, druge zemlje su se odupirale otvaranju novog kanala klimatskog finansiranja.
Jedna od oblasti u kojoj je postignut napredak u razgovorima jeste finansiranje „Mreže Santjago”, oko čega su složile sve bogate zemlje. Ovaj mehanizam uspostavljen je 2019. za pružanje tehničke pomoći zemljama pogođenim posledicama klimatskih promena. Plan je da se ova mreža pokrene pre sledećeg sastanka Ujedinjenih nacija o klimi, koji će se održati u Egiptu u novembru 2022.
– Očekuje se da će se državama na taj način pružiti tehnička pomoć i rešenja na osnovu potražnje. Takva podrška će pomoći da se shvati kojim zemljama je potrebna tehnička pomoć u suočavanju sa sve većim intenzitetom i učestalošću ekstremnih vremenskih prilika i novim izazovima kao što su porast nivoa mora, topljenje glečera i sve veća kiselost okeana – kaže Hardžit Sing, viši savetnik globalne mreže „Climate Action Network International”.
Ali ugrožene zemlje kažu da mreža sama po sebi čini malo da bi ublažila izazove sa kojima se one suočavaju.
– Klimatske katastrofe su naša stvarnost. Svake godine u kojoj odložimo akciju povećavamo obim problema gubitka i štete – naglašava Prasad.
– Nalazimo se na stvarnoj prekretnici. Došli smo do granice strpljenja – izjavila je Tomas.
Nakon uragana Irma finansiranje gubitaka i štete pomoglo bi Barbudi da se obnovi brže i bolje, tako da ostrvo može da izdrži buduće uragane, kaže morski biolog Musington. Sredstva bi se mogla iskoristiti za prebacivanje Barbude na obnovljivu energiju, kao što je energija vetra, koja ne samo da je održivija, već se može prilagoditi tako da bolje izdrži oluje i nastavi da proizvodi električnu energiju i za vreme jake oluje, kaže on.
Međunarodna podrška takođe bi omogućila veća ulaganja u mangrove, koralne grebene i plaže na Barbudi – sve ključne činioce kulturnog života na Barbudi.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Pixabay
