U poslednjih nekoliko godina prodaja kuća za svega jedan evro u Italiji izazvala je veliku pažnju, a desetine ljudi odlučile su se da kupe napuštena imanja. I dok su gradovi poput Mesomelija na Siciliji i Cungolija u regiji Kampanija uspeli da razne napuštene stanove daju u vlasništvo strancima koji žude da žive “italijanski san”, neki se bore da prodaju svoje prazne kuće. Među njima je i Patrika, udaljeno selo sa jedva 3.000 stanovnika koje se nalazi južno od Rima, gde je još početkom 20. veka više od 40 imanja ostavljeno da trune.
Smešteno na stenovitom platou sa pogledom na dolinu Sako u centralnoj Italiji, Patrika je idilično mesto, ali život ovde nije bio lak za lokalno stanovništvo u prošlosti. Mnogi su otišli odavde u potrazi za svetlijom budućnošću, ostavjajući svoje domove prazne decenijama.
U pokušaju da udahne novi život selu, gradonačelik Lučio Fjordalizo pokušava da ponovi uspeh drugih italijanskih gradića. Do sada je, međutim, imao malo uspeha, piše CNN.
“Prvo smo popisali sve napuštene kuće i uputili službeni poziv vlasnicima da prodaju svoje trošne porodične nekretnine, ali smo uspeli da prodamo samo dve kuće za po jedan evro”, rekao je on za CNN.
Dok lokalne vlasti u gradovima koji su ostali nenaseljeni zbog zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda imaju nadležnost da prodaju napuštene kuće bez dozvole vlasnika, to nije slučaj u Patriki i drugim sličnim gradićima.
Prva prepreka koju gradonačelnik navodi je to što u ovom mestu mora da se zna ko je vlasnik ili naslednik da bi se raspolagalo nekretninom.
“Tek tada možemo da ponudimo nekretnine na prodaju – uz njihovu saglasnost, što proces čini veoma komplikovanim”, dodao je on.
Fjordalizo objašnjava da je grad dobio “pozitivan odgovor” samo od 10 vlasnika nakon što je poslao javni poziv vlasnicima da se uključe u projekat “Kuća od jednog evra”, ali da su se povukli u poslednjem trenutku. Ostali nikad nisu odgovorili.
Javni poziv
Fjordalizo smatra da su oni koji su se predomislili možda to učinili zbog problema sa drugim rođacima koji su imali udeo u vlasništvu iste imovine.
U nekim slučajevima, imovina nikada nije bila zvanično podeljena naslednicima, tako da je linija vlasništva prekinuta u nekom trenutku bez naznaka ko bi trebalo da bude vlasnik sada.
Pronalaženje potomaka vlasnika koji su već dugo u inostranstvu, uglavnom u SAD, Kanadi i Argentini i u međuvremenu promenili prezimena veoma je težak zadatak. Takođe, postoje i oni koji su imovinu prebacili na nove vlasnike koji nisu meštani, a da o tome nisu obaveštene nadležne gradske službe.
Jedine dve napuštene kuće u Patriki koje su prodate u okviru ponude od jednog evra imale su jasnu vlasničku situaciju, tako da nije bilo potrebno tragati za rođacima četvrtog kolena ili čukununucima.
Još jedan razlog zbog kojeg projekat “Kuća za evro” nikada nije zaživeo u ovom gradiću mogao bi da bude stanje napuštenih kuća. Neki objekti su previše zapušteni za prodaju, čak i kada du vlasnici spremni na to.
Stanovnik Patrike Đani Valeko i njegova dva brata odlučili su da napušteni dom svojih roditelja ponude za prodaju kako bi videli šta će se dogoditi, ali su ubrzo otkrili da je kuća daleko od poželjne.
“Mislili smo: Zašto ne bismo probali? Čak i da je samo za jedan evro, oslobodili bismo se gomile beskorisnog kamenja. Želeli smo da saznamo da li je neko zainteresovan da ga kupi. Bili smo svesni da se posle pola veka dom naših roditelja pretvorio u ruševine. Krov i većina zidova su se srušili, a sve je obraslo u travu i žbunje. Ostao je samo komad zemlje i ružna bašta u srcu istorijskog centra”, kaže Valeko.
Prema njegovim rečima, jedan od komšija koristio je deo kuće koji je u dobrom stanju za odlaganje svojih starih stvari.
“Tada smo shvatili da niko nikada neće kupiti kuću. To je loša investicija koja zahteva mnogo novca za obnovu kuće. Više vredi kupiti malu seosku vikendicu u okoliniW, navodi Valeko.
Srećom, nisu sve napuštene kuće u gradu koje bi mogle da se prodaju za evro u tako užasnom stanju, a neke od njih izazvale su interesovanje potencijalnih kupaca.
