Razvoj mozga u ranim godinama utiče na fizičko i mentalno zdravlje, učenje i ponašanje tokom čitavog životnog ciklusa.
Razvoj mozga u ranim godinama utiče na fizičko i mentalno zdravlje, učenje i ponašanje tokom čitavog životnog ciklusa. I kao što pozitivna rana iskustva grade zdravu arhitekturu mozga, negativna je mogu oslabiti. Najčešće se kao posledice pominju niža obrazovna postignuća, poremećaji ponašanja, teškoće u prilagođavanju, loši međuljudski odnosi, sklonost ka nasilju, psihološki problemi, bolesti zavisnosti
Kažu da je malo dete mala briga, a veliko dete velika briga. Ali ova izreka biva pregaženanajnovijim naučnim saznanjima o razvoju dečjeg mozga koja pokazuju da sve ono što mozak “upije” u prvih hiljadu dana, i dobro i loše, određuje put deteta, kasnije čoveka, do kraja života. I kakav će biti đak, pa tinejdžer, da li će biti visokoobrazovan, koliko će zarađivati, od kojih bolesti će obolevati, da li će imati depresiju… Zato mala deca nisu uopšte mala briga.
Razvoj mozga u ranim godinama utiče na fizičko i mentalno zdravlje, učenje i ponašanje tokom čitavog životnog ciklusa. I kao što pozitivna rana iskustva grade zdravu arhitekturu mozga, negativna je mogu oslabiti. Najčešće se kao posledice pominju niža obrazovna postignuća, poremećaji ponašanja, teškoće u prilagođavanju, loši međuljudski odnosi, sklonost ka nasilju, psihološki problemi, bolesti zavisnosti…
Dosad je rađeno više istraživanja i poređenja mozga kod dece koja su odrastala u bezbednom i stimulativnom okruženju i onih koja su bila izložena ekstremnom zanemarivanju. Evidentno je da se kod zanemarenog deteta centri u mozgu gase i dete počinje da zaostaje u razvoju. Primarni uzrok neobične razlike između slika mozga dece jeste način na koji su se prema njima ophodili njihovi staratelji. Samo razlika u ophođenju roditelja i prisustvo toksičnog stresa kod deteta objašnjava zašto je mozak jednog deteta razvijen u potpunosti, a mozak drugog deteta nije.
Dr Ivana Mihić sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ističe da je pitanje ranog razvoja deteta ključno pitanje budućnosti.
“Većina neuronskih veza u mozgu se gradi u tom periodu, i to brže nego u bilo kom periodu života kasnije. Aktivnost mozga deteta od tri godine dvostruko je veća od aktivnosti mozga odrasle osobe. Što više prilika dete ima da vidi, dodirne, okusi, pomiriše ili čuje tokom ovog perioda, to više prilika mozak ima da kreira dobre temelje za razmišljanje, osećanja i učenje. Takođe, prvi odnosi staranja uče dete o tome kako se grade odnosi poverenja. Ovo je istovremeno period kada je dete najosetljivije na štetne uticaje iz okoline — bez obzira na to da li se oni odnose na manje kvalitetnu ishranu, nebezbednookruženje, efekte supstanci poput alkohola, narkotika ili nikotina, ili na manje kvalitetno okruženje u kom raste u smislu siromaštva, neadekvatnog staranja o zdravlju, izostanka stimulacije, ljubavi i brige roditelja, loših odnosa među roditeljima, nasilja, stresa koji roditelji doživljavaju i niza drugih činilaca iz okruženja”, priča sagovornica Nedeljnika.
Razvoj mozga nije završen bebinim dolaskom na svet, on se postepeno formira s vremenom. Iako se beba rađa sa oko milijardu nervnih ćelija, većina moždanih putanja, tj. sinapsâkoje povezuju nervne ćelije i omogućavaju da one uzajamno komuniciraju tek treba da se oblikuju, pojašnjava Sanja Budisavljević, neuronaučnica sa Univerziteta u Padovi.
“U ovom ranom periodu, nervne ćelije formiraju čak 700 do 1.000 novih moždanih sinapsâ u sekundi! To dovodi do toga da u odraslom dobu ljudski mozak sadrži bilijardu sinapsâ koje povezuju oko 86 milijardi nervnih ćelija. Danas znamo da je ovaj ubrzani razvoj mozga posledica ne samo našeg genetskog materijala već i spoljašnjih faktora sredine. Moždane putanje koje se koriste i stimulišu postaju jače, dok se one koje se ne koriste polako gube. Ovi razvojni procesi formiraju osnovu moždane plastičnosti koja se može shvatiti kao odlika mozga da se menja i oblikuje pod uticajem sredine. Već u sedmoj godini života, plastičnost mozga opada na 50% dotadašnjeg kapaciteta, a u manjoj meri postoji i u odraslim godinama”, kaže ona.
Ali izrazita plastičnost mozga u ranim godinama može biti mač sa dve oštrice za dete. Ono je tada najpodložnije uticajima sredine, a samim tim i najranjivije. U ovom periodu veliki broj faktora može negativno uticati na razvoj.
Zorica Trikić, senior program menadžer Međunarodne asocijacije “Korak po korak” (ISSA), kaže da sve ono što roditelji, porodice, zajednice i društvo u celini čine, ili još važnije, ne čine za dete i sa detetom, može da ima dugotrajne i nesagledive posledice na kasniji život, zdravlje, odnose sa drugima, ponašanje, školovanje, zapošljavanje i zadovoljstvo u životu, a isto tako i na društvo u celini.
“U prve tri godine života mozak se razvija velikom brzinom, tako da se do pete godine razvije oko 90% mozga a njegova težina dostiže oko 80 posto težine mozga odrasle osobe. U tom uzrastu mozak deteta je 2,5 puta aktivniji od mozga odrasle osobe. I nastavlja da bude sve do desete godine. Savremena istraživanja su pokazala da pri rođenju, ukoliko je trudnoća prošla bez problema, a majka nije bila izložena stresu niti lošim uticajima slabe ishrane, beba ima oko sto milijardi moždanih ćelija, neurona. Te se ćelije u prve tri godine umrežavajuukoliko je dete izloženo adekvatnoj stimulaciji. Taj proces je neverovatno dinamičan i kompleksan — svaki neuron može da se poveže sa bar 15.000 drugih, a milijarde ćelija mogu da uspostave milione veza. Jačanje tih veza predstavlja osnovu, temelj buduće uspešnosti i zadovoljstva u životu, emocija, ponašanja, sposobnosti učenja, življenja sa drugima, motornih veština, brige o sebi i samokontrole”, kaže ona.
Zato, dodaje, propuštene prilike u tim periodima teško se mogu nadoknaditi, ili mogu uz velike napore i dodatnu stimulaciju. Na primer, govor se najlakše usvaja u periodu do tri godine, što znači da sa detetom treba pričati još u toku trudnoće, da mu treba čitati slikovnice od prvih dana života, da sa njim treba komunicirati i kada ono još ne može da govori.
Ali i roditelji uče, a nisu imuni na probleme, pa se dešavaju nepovoljne situacije koje ostavljaju tragove na mozak i razvoj dece. Najnepovoljniji je toksični stres koji se javlja u situacijama produžene uskraćenosti ljubavi i podrške, usled preplavljenosti strahom, velike nesigurnosti i osujećenosti, kao što je slučaj u situacijama depresije majke ili staratelja, nasilja u porodici, loših životnih uslova, siromaštva i zlostavljanja i zanemarivanja. Toksični stres je kumulativan i ima potencijal da ozbiljno ugrozi razvoj deteta, njegovo mentalno i fizičko zdravlje i životne prospekte.
Jedan od čestih uzroka tog stresa i zanemarivanja deteta jeste siromaštvo. Deca rođena sa istim potencijalima, u prvim godinama života gube te potencijale samo zato što su rođena u nepovoljnijim uslovima, u siromaštvu. Handerson i saradnici (2015) pokazali su da siromaštvo u kome deca odrastaju utiče na razvoj mozga i umanjuje sivu moždanu masu. Iako rođena s istim potencijalima, već u trećoj godini uočljive su razlike u razvoju mozga između dece iz porodica sa visokim primanjima i dece iz siromašnih porodica. Hart i Rislej (1995) uočili su da se razlike u rečniku među decom iz dobrostojećih porodica i porodica koje žive u siromaštvu pojavljuju već u 18. mesecu. U uzrastu od tri godine deca iz dobrostojećih porodica sa visokoobrazovanim roditeljima imaju rečnik od 1.100 reči, a deca iz siromašnih rečnik od svega 500 reči. To su razlike koje nastavljaju da se uvećavaju tokom života, tako da ih je gotovo nemoguće prevazići ukoliko se ne preduzmu efikasne akcije u ranom uzrastu.
Izvor: Detinjarije
