Prednost plivanja u odnosu na druge sportove je to što deca nisu izložena povredama koje nekada mogu da ostave trajne posledice. Za neke roditelje je ovo važan i siguran sport što se tiče dečijeg razvoja kao i sigurnosti povreda.
Deca pre ulaska u vodi tj.aktivnijeg treniranja plivanja moraju savladati strah od vode ili nesigurnosti ako postoje. Zato je decu najbolje od malena privikavati i učiti na dobrobit vode i njene svrhe.
Dok su deca u vodi, neophodno je i prisutsvo roditelja, čak i kada je dete u plićaku ili malom bazenu. Može se desiti da se dete zagrcne, potone ili čak da ostane bez vazduha. Zbog toga je bitno da su roditelji u blizini deteta, da se ne bi desilo tako nešto i onda dolazi do tog straha od vode.
Roditelji su uglavnom učitelji plivanja, tj.bar među prvim učiteljima. Najidealniji uzrast da dete nauči plivati je između treće i pete godine. Voda treba da bude topla (idealna oko 25 stepeni), u vodu treba ulaziti postepeno. Prvog dana učenja plivanja je najbolje da se pričom o plivanju i njihovim prednostima i manama pripremi dete, pa tek onda krene učenje. Ako odlučite da naučite dete plivati, onda pokušajte da ne koristite pomoćna sredstva kao što su guma, mišići ili dušek. S tim sredstvima samo otežavamo detetu da stekne sigurnost i produžavamo sam čin učenja plivanja.
Vodite računa o dužini boravka u vodi, iako deca bolje podnose hladnoću od odraslih ako je Vama postalo hladno izvedite i dete napolje, osušite ga i utoplite na kratko.
Nikako ne treba “baciti dete u vodu jer će tako morati da propliva”. Ovo može da dovede do šoka i straha od vode za čitav život.
Nemojte očekivati da će dete naučiti da pliva za jedan dan. I u školama plivanja uz stručnu pomoć to traje duže. Škola plivanja je često najbolje rešenje za sve. Dete pravilno korak po korak u društvu svojih vršnjaka savladava ovu složenu veštinu.
Mnogoj deci koja nakon pete godine nauče da plivaju to im omogućava pravilan razvoj i dobru koordinaciju pokreta, što predstvalja dobru osnovu za bavljenje sportom u životu.
Plivanjem mogu da se bave deca koja imaju neki od posturalnih deformiteta (deformacije grudnog koša, iskrivljenje kičmenog stuba, ravna stopala ). Njima se kao sport preporučuje pre svega plivanje, a kod težih oblika to je i jedini sport kojim oni mogu da se bave a da ne dođe do pogoršanja deformiteta koji imaju. Plivanje je takođe sastavni deo terapije koju ova deca imaju jer se primenom određenih stilova ciljano deluje na grupe mišića koje posebno treba jačati.
Voda ima svoj terapeutski efekat, deluje opuštajuće pa se deca koja su u gradskim sredinama često napeta u vodi dodatno relaksiraju.
Piše: Vanja
