Ploging predstavlja kombinaciju trčanja i sakupljanja otpadaka (na švedskom plocka + jogga, na engl. picking up litter + jogging). Potekao iz švedske, ovaj eko-frendli-fitnes trend se proširio na čitav svet. Stručnjaci kažu da je efikasniji od trčanja.
Ploging kombinuje trčanje sa sakupljanjem otpada, pre svega onog od plastike (plastične flašice i sl.) dok se sve pretvara u dru štveni događaj. Ovaj fenomen je rođen u Švedskoj 2016. godine, kada su ljudi počeli da se okupljaju oko ideje ploginga. Osnivačem se smatra pedesetsedmogodišnji Šveđanin Erik Alstrem koji je osnovao i Plogga, organizaciju koja se bavi ekologijom (šireći svest o uticaju otpada na životnu sredinu) i koja istovremeno poziva ljude da se u svojim lokalnim zajednicama pridruže plogerima. Prema navodima iz medija, ploging se „primio“ u SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Kanadi, Tajlandu, Meksiku, Indiji.
Ekološka svest se širi
Iako deluje da je ploging odjednom postao popularan, nije nikakvo iznenađenje što su se ljudi zainteresovali za ovo spajanje fitnesa i ekologije, jer se sve više širi svest o zaštiti životne sredine, kao i zainteresovanost i zabrinutost za ekološka pitanja poput klimatskih promena, zagađenosti vazduha, povećanja plastičnog i drugog otpada. Osim što predstavlja tu probuđenu ekološku svest na delu, ploging istovremeno ima i koristi za zdravlje ljudi koji se bave plogingom – tzv. plogere. Možda se nekome neće dopasti ideja da svaki čas zastajkuje tokom džoginga da bi pokupio smeće, ali stručnjaci kažu da je to efikasniji način za povećanje kondicije, ali i za gubitak viška kilograma.
Prema podacima iz fitnes aplikacije Lifesum, tokom sat vremena ploginga prosečno se sagori 288 kalorija (u poređenju sa 235 kalorija koje se sagore tokom „običnog“ džoginga, ili sa 120 kalorija koje se sagore tokom brzog hodanja). Takođe, to je i dobar način za početnike u džogingu, jer je smenjivanje kraćih perioda trčanja sa pauzama mnogo prijatnije i olakšava postepeno podizanje izdržljivosti. Ali, ploging je koristan i za trkače svih nivoa, jer postepeno zaustavljanje, saginjanje da bi se pokupilo smeće, čučnjevi koji se tom prilikom prave, podstiču rad drugih grupa mišića (onih koje nisu uključene u trčanje).
Sa prijateljima je zanimljivije
Međutim, ploging nije namenjen samo trkačima, već ga mogu sprovoditi i skejteri, oni koji brzo hodaju, pa čak i oni koji se bave veslanjem.
Uz to, ploging je možda i efikasniji kada se sprovodi sa grupom prijatelja. To dodaje i društveni element koji je važan kada je reč o motivaciji, i za vežbanje, i za skupljanje otpada. Istovremeno, ploging pokušava da prevaziđe tabu o sakupljanju tuđeg smeća, i podstiče ljude da, higijene radi, nose zaštitne rukavice dok „plogiraju“. Društvene mreže (instagram, fejsbuk) su način na koji se ideja o plogingu širi. A ambasadori ploginga organizuju i posete školama i drže mladima predavanja o značaju zaštite životne sredine, o stvaranju zona bez smeća u lokalnim zajednicama, kao i o važnosti fizičke aktivnosti.
Preuzeto: Zdravahrana.com
