Igor Đantar, nulti pacijent u Srbiji, govorio je za Pink o bori sa koronavirusom. Kako je rekao, bio je srećan jer nije rak, onda je krenula borba za vazduh.
Đantar je prve simptome osetio 27. februara, odnosno 28. februara – imao je visoku temeperaturu – 39,5, slabo se osećao i nije mogao da ustane iz kreveta.
– Drug mi je preporučio da odmah nakon vikenda, odem kod pulmologa na snimanje pluća. Ispostavilo se da imam upalu pluća. Doktorka je na snimku videla tamnu senku, mislila je da je nešto ozbiljnije od upale pluća. Prepisala mi je lekove i rekla da dođem za pet dana – kaže Đantar.
Kako kaže, nije se osećao bolje i dva dana kasnije je ponovo otišao kod pulmologa.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Upala je prešla sa leve i na desnu stranu. Doktorka me poslala na CT i ispostavilo se da je virusna infekcija, da nije rak. Možda je to glupo reći, bio sam srećan jer nije rak
Đantar sumnja da je koronovirus dobio u Mađarskoj.
– Nedelju dana pre toga sam bio u Budimpešti, mislim da sam se tamo zarazio. Za šest, sedam dana sam osetio prve simptome – kaže Đantar.
Ako nije tamo, možda sam se poslom sreo sa nekim iz Italije, ali mislim da je to bilo u Budimpešti jer su se javili simptomi posle pet, šest dana.
On je, kako navodi, dobio temperaturu i mislio je da je običan grip, pa se odmah izolovao jer ima malu decu, koja su već tog vikenda otišla kod bake i deke.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
– Svi su bili uplašeni. Kada je konstatovano da sam pozitivan na koronavirus već sam bio u bolnici, bio sam jako loše, gušio sam se, nisam mogao da dišem bez kiseonika, nisam mogao da odgovaram na pozive, tek na poneku poruku – rekao je Đantar.
Kako kaže, lekari u kompletnoj opremi, skafanderima su ga u prvi mah uplašili.
– Dok sam bio u bolnici zvao me je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Bodrio me. Nisam to očekivao. Zvali su me prijatelji, porodica, poslovni partneri i predsednik – rekao je Đantar.
On je rekao da je danas bio na kontroli i da mora da bude na bolovanju još mesec dana. Đantar kaže da ove godine, kako su mu lekari rekli, neće moći da trenira.
U bolnici je bio 24 dana.
– Prvih sedam dana kao i da nisam bio tamo. Prvih 14 dana je sporo prolazilo. Osećao sam se dobro i mislio sam da mogu da idem kući, ali su mi rekli da je bolje da budem u bolnici i jeste tako – rekao je Đantar.
FOTO: TV PINK PRINTSCREEN
Svi živimo ubrzan, moderan život, dodaje on.
– Mislio sam da ako treniram, pijem vitamine, treniram…mislio sam da mi jedan virus ne može ništa, ali se ispostavilo da nije tako – istakao je Đantar.
On kaže da je prvih pet dana bio jako uplašen za život.
– Nisam bio na respiratoru, bio sam na korak do toga, imao sam otkucaje srca 120 u tom trenutku. Bio sam u sobi. Imao sam strah da zaspim, imao sam osećaj da se neću probuditi. Imao sam osećaj da su mi pluća kao papirna kesa – opisao Đantar svoje iskustvo.
Osvrnuvši se na mogućnost lečenja krvnom plazmom, Đantar je rekao da je spreman da pomogne ako i koliko može.
– Ako mogu da pomognem samo recite gde i idemo – dodaje Đantar.
Kako kaže, deca su ozbiljno shvatila situaciju i ozbiljnije su shvatila važnost pranja ruku, mada su i ranije vodila računa o higijeni.
Preuzeto: pink.rs
