Preliminarni podaci lokalnih izbora koji su održani 89 gradova i opština u Srbiji pokazuju da su liste oko SNS-a ostvarile pobede u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Ove izbore obeležili su niža izlaznost nego na glasanju u decembru prošle godine, bojkot dela opozicije, a u Nišu i Novom Sadu iskočile su nove liste koje nisu bile u prvim redovima kampanje, a koje su osvojile značajan broj glasova.
1. Šta kažu rezultati u najvećim gradovima?
Cesid i Ipsos objavili su sinoć projekcije rezultata izbora u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Na osnovu 91,1 odsto obrađenog uzorka, lista oko SNS-a je u Beogradu osvojila 52,8 odsto glasova (64 mandata), Kreni promeni – 17,5 odsto (21 mandat), Biramo Beograd –12,3 odsto (14 mandata), Mi – snaga naroda 8,1 odsto (devet mandata), Ruska stranka 1,2 odsto (dva mandata).
Na osnovu 71,6 odsto obrađenog uzroka u Novom Sadu, lista oko SNS je osvojila 52,8 odsto glasova, Udruženi za slobodan Novi Sad –24,2 odsto, Kreni promeni 9,8 odsto, Heroji – Miša Bačulov – 3,9 odsto i SVM 1,2 odsto.
Za Niš je objavljena projekcija na osnovu 92 odsto uzorka prema kojoj je lista oko SNS osvoila 44,5 odsto glasova (30 mandata), Grupa građana dr Dragan Milić 24,5 odsto (16 mandata), Biramo Niš 15,8 odsto (10 mandata), Ujedinjeni – NADA za Niš – 4 odsto (dva mandata), Kreni Promeni 4 odsto (dva mandata) i Ruska stranka – 1,2 odsto (1 mandat).
Javni servis je objavio rezultate glasanja u nekim od gradova i opština Srbije. Preliminarni rezultati u Vrnjačkoj Banji – lista “Vrnjačka banja sutra” 72,2 odsto, lista i ja sam Vrnjačka Banja – Biram borbu Radosav Pejović 17 odsto, a lista “Ujedinjena opozicija Ljubiša Karamarković” 7,95 odsto glasova. Izlaznost je bila 56,2 odsto.
Izvor SNS-a saopštio je da je na osnovu 86 odsto obrađenih mesta u Jagodini koalicija Jedinstvena Srbija – SPS osvojila je 57 odsto glasova, SNS 28 odsto, “Mi snaga naroda” 3,79 odsto, a koalicija opozicionih stranaka 6 odsto.
Izvor SNS-a u Subotici pokazuje da je “Aleksandar Vučić Subotica sutra” osvojila 51,28 odsto glasova – 35 mandata, “Savez vojvođanskih Mađara dr Balint Pastor” 27,30 odsto – 19 mandata. Na trećem mestu “Za pravednu Suboticu Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Stranka pravde i pomirenja, Tomislav Žigmanov” 4,32 odsto – 3 mandata, zatim “Subotica protiv nasilja” 15,29 odsto – 10 mandata i na petom mestu “Za kulturnu Suboticu” 1,81 odsto – bez mandata.
Nezvanični rezultati pokazuju da je u Zrenjaninu “Zrenjanin sutra” osvojio 57,96 odsto, “Voda i sloboda” 17 odsto i “Zrenjanin protiv nasilja” 13,91 odsto, MI snaga naroda 5,24 odsto, a SVM 3,52 odsto.
Preliminarni rezultati izvora iz SNS-a u Sremskoj Mitrovici, na osnovu 90 odsto obrađenih glasova “Aleksandar Vučić Sremska Mitrovica sutra” osvojila je 60 odsto, “Grad za sve nas” 21 odsto, “Sremska Mitrovica protiv nasilja” 7,5 odsto, “Kreni promeni” 6 odsto, “Nada za Mitrovicu” 2 odsto i “Evropska Mitrovica” 0,65 odsto glasova.
Preliminarni rezultati pokazuju da je u Vršcu “Aleksandar Vučić Vršac sutra” osvojio 68,8 odsto – 32 mandata, “Vršac zaslužuje bolje” 27,3 odsto – 12 manadata i “Biram Vršac” 3,3 odsto – 1 mandat.
2. Efekti niske izlaznosti
Marketinški stručjak Nebojša Krstić je rekao da je izlaznost bila očekivano manja i za to je naveo nekoliko razloga. Prvo je to što je jedan deo opozicije bojkotovao izbore. Drugi razlog je, kaže Krstić, to što je sve vreme kampanje trajao sukob unutar opozicije koji je zbunio mnoge njihove glasače. Takođe ističe da su lokalni izbori sami po sebi manje atraktivni nego parlamentarni i predsednički, jer ovi drugi imaju burniju kampanju i više elemenata. Krstić za Euronews Srbija dodaje i da smo nedavno imali izbore u decembru i da su građani malo umorni od kamapanja.
Politikolog Cvijetin MIlivojević je saglasan sa ovim elementima, ali dodaje da je još jedan razlog za manju izlaznost to što je vlast vodila, kako kaže, aktivnu bojkot kampanju u ime opozicije i što je ohrabrila političke subjekte u opoziciji koji su se odlučili za bojkot.
“Od početka je bila projekcija da manja izlaznost odgovara vlasti jer ona ima disciplinovnao biračko telo”, rekao je Milivojević i dodao da je intencija vlasti formiranjem zajedničke liste bila to da ne dođe do rasipanja nijednog glasa.
Milivojević je naveo i da su izbore bojkotovala dva dela opozicije, jedan koji se deklariše kao proevropski i levi, i jedan koji je nacionalni i desni. Napominje da su birači ove druge opcije verovatno morali da potraže rešenje u glasanju za Kreni promeni ili za listu profesora Nestorovića.
Politički konsultatn Nikola Tomić ocenio je da su incidenti demotivisali birače. Kaže da birači ne žele haos, incidente i nemir, već mirne promene bez trauma.
“Istraživanja su procenjivala da će biti izlaznost 49-50 odsto, ovo ispada da je čak i niže od toga. Ponovljeni izbori, pogotovo oni na kojima ne postoji takozvana referendumska atmosfera, uvek nisu preterano motivaciono atraktivni birače. Dolazi do manje izlaznosti, pogotovo kada nema te atmosfere za ili protiv jednog čoveka ili jedne teme, a sa druge strane i bojkot je naravno učinio svoje”, rekao je Tomić.
3. Iznenađenja iz drugog plana: Doktor Milić u Nišu i Miša Bačulov u Novom Sadu
Na izborima koji su održali u decembru izneneđenje je predstavljala lista doktora Branimira Nestorovića, koja se kasnije podelila, ali se pokazalo da su glasači ostali privrženi imenu nosioca te liste. Na ovim izborima značajne brojeve glasova osvojile su po jedna lista u Nišu i Novom Sadu koje nisu bile u prvom planu tokom kampanje.
Naročito značajan broj glasova u Nišu je osvojila lista doktora Dragana Milića – više od 24 odsto. Dragan Milić je rođen 1965. godine u Leskovcu, a trenutno je direktor Klinike za kardiohirurgiju u Nišu.
Grupa građana “Dr Dragan Milić”
Obrazovanje je započeo u Engleskoj, u školi “Richard Lee”, gde se školovao od 1969. do 1972. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Prokuplju.
U Kruševcu je 1985. godine završio je ŠRO ABHO. Medicinski fakultet u Nišu završio je 1994. godine, a stručni ispit za doktora medicine položio 1996. Završio je tri specijalizacije – iz opšte hirurgije (u Nišu, 2001), vaskularne hirurgije (u Beogradu, 2004) i kardiohirurgije (u Beogradu, 2017). Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.
Neke od njegovih inicijativa su da Niš dobije Opštu bolnicu i određene institute. Januara ove godine na Kardiohirurgiji sa svojim kolegama počeo je, bez odobrenja, ali i bez zabrane nadležnih, da obavlja operacije vikendima zarad smanjenja liste čekanja, koju su na kraju ukinuli.
Kritike na račun toga stizale su od ministarke zdravlja Danice Grujičić, od Radeta Panića iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i drugih.
U Novom Sadu je kao neka vrsta iznenađenje iskočila lista Miše Bačulova. Bačulov je rođen 1982. godine u Hamburgu, ali se njegova porodica odmah preselila u Veternik.
Profesionalnim sportom se bavi više od tri decenije. Osnivač je “Ronin Carnage Global”, kluba borilačkih sportova, koji je iznedrio veliki broj uspešnih boraca, a i sam je treći u svetu u tajlandskom boksu, vicešampion Balkana i osvajač 30 medalja.
Do sada je organizovao više od 20 humanitarnih turnira “Borbom protiv nasilja”, tokom kojih je prikupljeno više od 30.000 evra, a novac je doniran onima kojima je bio potreban.
Bačulov je poznato ime među Novosađanima, ali i u regionu, naročito zbog njegovog prisustva na društvenim mrežama. Samo na Instagramu ima više od 144.000 pratilaca.
4. (Ne)uspeh bojkota i benefit široke koalicije oko SNS-a
Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uradio nešto što je opozicija trebalo da uradi – da se ujedini i napravi široku koaliciju.
“Umesto opozicija da to uradi, on je uradio nešto što je opozicija trebala da uradi, a to je da dovede inkluzivnost do maksimuma. Nijedan glas nije nebitan, ko je god nešto mogao da donese, ušao je tu listu i sa druge strane, mislim da time njegov koalicioni kapacitet još nije iscrpljen, što je jako bitno”, rekao je Panović za Euronews Srbija.
Prema njegovim rečima, opozicija je izvršila jednu vrstu samoubivstva iz zasede, o čemu govori i izlaznost.
Kaže da opozicija ne treba da bude razočarana, jer je ova bitka bila unapred izgubljena.
“To je jedini put bio da se uopšte parira Srpskoj naprednoj stranci koja je apsolutno novi fenomen na političkoj sceni Srbije. To je i dominantna partija, ali partija koja je, kako se to u teoriji kaže, kapilarna partija. Ona apsolutno ide do svake pore društva, do svake mesne zajednice i do radnih organizacija i firmi. Samo što ne mogu kao nekada Savez Komunista da imaju zvanično poverenike u kompanijama i preudzećima, u stvari neformalno imaju. Tu nema drugog tipa borbe nego na pokret za narod i državu samo demokratsko-patriotski front i ništa drugo”, rekao je Panović.
