Prolećni umor je najčešća vrsta umora, na koji se ljudi žale i od kog pati skoro svaka druga osoba. Naime, sa dužim i svetlijim danima, čovek oseća potrebu da bude pokretljiviji, ali telo nije spremno. Simptomi prolećnog umora ili „prolećnog gripa“ su izražen umor, malaksalost, glavobolja, promene raspoloženja, pad imuniteta, gubitak apetita, nemiran san, usporeni refleksi, anksioznost, gubitak životne energije, usporeno varenje…
No, radi se o normalnom fiziološkom procesu koji se jednostavno može “pobediti” fizičkim aktivnostima i pravilnijom ishranom. Boravak na vazduhu i suncu pomoći će lučenju hormona sreće i sintezu vitamina D, što će pomoći u borbi protiv ovog sezonskog problema.
Važno je, posle svake fizičke aktivnosti, bar 10 minuta istezati mišiće, jer se na taj način smanjuje nakupljanje mlečne kiseline i napetosti. Neophodno je piti dovoljno vode, oko 2 litre na dan. Voda čisti toksine i otrove iz tela, a dehidratacija izaziva umor, malaksalost, pad energije i glavobolju.
Pojedini pored sezonskog umora, osećaju i dodatnu slabost, koja je možda posledica zimske prehlade ili prve prolećne alergije. Pravilna ishrana obnavlja snagu, pod uslovom da metabolizam dobija nutrijente koji isporučuju gotovu energiju. Kako bi pomogli organizmu, treba smanjiti unos namirnica, koje obiluju mastima i šećerima, jer utiču na povećanje telesne mase, otežavaju varenje i povećavaju umor.
Za brz preporod:
• Vitamini koji spasavaju od prolećne tromosti prednjači B1 (ili tiamin), važan za proizvodnju energije i zdravlje nervnih ćelija. Ima ga u integralnim žitaricama, mahunarkama i semenkama. Važan je i vitamin C zbog antioksidantnog dejstva i boljeg rada imunog sistema. Dobijamo ga iz južnog voća, brokolija, kupusa, kivija, spanaća, paradajza, paprike, manga, papaje, jagoda.
• Tu su i supstance slične vitaminima, kao što je inositol. On se “krije” u agrumima, integralnim žitaricama, masnim semenkama i uglavnom u crvenim mesima i mlečnim proizvodima.
• Kad god se ukaže prilika, umesto mesa treba jesti ribu. Sadrži malo masti i kalorija, a bogata je jodom, koji topi masne naslage.
• Enzimi igraju važnu ulogu u procesu varenja, jer razlažu hranu na sitne čestice, koje organizam lakše asimilira. Kada je ishrana siromašna enzimima, organi za varenje i imuni sistem trpe posledice.
• Biljka ginseng ili ženšen, koju Kinezi zovu “koren života”, jača psihofizičke sposobnosti i od velike je pomoći kad se smenjuju godišnja doba. Uklanja umor i glavobolju, normalizuje krvni pritisak, sprečava nesanicu, smiruje nerve, smanjuje nivo šećera u krvi.
• Pored toga što daje jelu divan ukus, crni luk kontroliše šećer, reguliše varenje, eliminiše otrove, jača imunitet, obara pritisak i trigliceride, usporava stvaranje bora…, ali najznačajniji je u vraćanju snage i vitalnosti. Zahvaljujući pojedinim enzimima, koji aktiviraju metabolizam i stimulišu proizvodnju krvi, luk daje vredan doprinos brzom vraćanju u top-formu.
U prolećnoj revitalizaciji prednost imaju tri ukusa: ljuto, kiselo i gorko.
– Povrće: brokoli, kupus, šargarepa, cikorija, celer, krompir, peršun, artičoka, špargla, paprika, ljuta papričica, spanać, rotkvica, crni luk, salata potočarka, tikvica, repa, blitva.
– Voće: kruške, jabuke, kivi, grejpfrut, papaja.
– Žitarice: raž, proso, kukuruz, ječam, pirinač.
– Mesa: piletina, ćuretina, riba.
– Mahunarke: azuki pasulj, sočivo, tofu.
– Semenke: suncokret, bundeva, orah.
– Mlečni proizvodi: sojino, kozje i posno kravlje mleko.
– Ulja: maslinovo, suncokretovo.
– Začinsko bilje i arome: sve.
– Pića: sokovi od povrća, napici od đumbira.
Preuzeto: http://edukacija.rs
