Naučna konferencija „Jasenovac – Aušvic Balkana – Preživela deca logoraši svedoče“ otvorena je juče u Skupšini Srbije, i održava se do 30. aprila u znak sećanja na preživelu decu logoraše iz Jasenovca.
Prvog dana konferencije profesor Ilija Kajtaz je pročitao predlog njenu Rezoluciju o ustaškom infanticidu Nezavisne Države Hrvatske nad srpskom, jevrejskom i romskom u dečijim logorima smrti (1941-1945).
Kajtaz je najavio da će Rezolucija biti dostavljena na Dan pobede 9. maja Ujedinjenim nacijama.
U rezoluciji se podseća da je u okupiranoj Evropi tokom Drugog svetskog rata samo NDH imala specijalizovane koncentracione logore za decu, odnosnoda je brutalno ubijeno oko 74.000 srpske, jevrejske i romske dece.
Samo je u logoru Jasenovac stradalo 19.432 deteta, a od oko 3.000 smeštenih u Jastrebarsko ubijeno je oko 1.000 ili im je ukraden identitet, kaže se upredlogu rezolucije.
Predloženo je da se 28.april, dan kada je 1941. godine počinjen zločin u Godovcu kod Bjelovara, proglasi za Dan genocida nad Srbima.
Rezolucija se, izmađu ostalog, zalaže za aktivan pristup u sprečavanju revizionizma, posebno ustaške ideologije „koja je bila jedna od najsmrtonosnijih 20 veka“.
Cilj je sprečavanje ukorenjivanja neoustaštva, a UN, Evropski parlament i druge međunarodne ustanove se pozivaju da se suprostave i osude veličanje ustaške idelogije i za brane ustaški pozdrav i zabrani rehabilitacija ustaških zločinaca.
U svom obraćanju učesnicima konferencije, pomoćnik ministra spoljnih poslava Vladimir Marić je istakao da ministarstvo pokušava da predstave istinu o tome što se dešavalo u Jasenovcu – „zato što je je istina na našoj strani“.
Prema njegovim rečima, najznačajniji rezultat svih njihovih aktivnosti je izložba u sedištu Ujedinjenih nacija „Jasenovac pravo na nezaborav“, koja je obuhvatala sedam tona opreme i artefakata, a otvorio ju je tada ministar Ivica Dačić.
Marić je rekao da ministarstvo radi na tome da se otople bilateralni odnosi sa Hrvatskom, ali da temu Jasenovca srpska strana uvek drži na vrhu agende.
„O tome uvek govorimo i ukazujemo. Istina je na našoj strani. Ministarstvo spoljnih poslova ne sme dozvoliti da se pokušaj istorijskg reviziionizm sprovodi bez naše reakcije“, zaključio je Marić.
Govoreći o rezultatima svojih istraživanja, pukovnik u penziji Anto Miletić je podsetio da je u maju 1943. godine komandant koncentracionog logora Maks Luburić naredio spaljivanje logorske arhive.
„Rekao je: ‘Od danas počinjemo sa brojem jedan’“, rekao je Miletić
Prema njegovim rečima, isto tako su uništeni i dokumenti logora vođeni do maja 1945. godine i zato o Jasenovcu „vrlo mali broj dokumenata možete naći“.
Miletić je podsetio da je zvanično Jasenovac nazivan radnim logorom, a da i danas neki pokušavaju tako da ga predstave.
„Jeste bio je radni logor, ali radni logor za ubijanje. Neuhranjeni, bolesni su kopali nasipe. Tu su umirali i sahranjivani. Tim radom. To je samo bio jedan od sistema ubijanja u logoru“, istakao je Miletić
Kozara je simbol stradanja dece – stradalo je oko 11.000 dece do 14 godina, a iz Jasenovca gde su odvođeni dosta ih je spašeno zahvaljujući Diani Budisavljević i njenim saradnicima, podsetio je Miletić
Prema njegovim rečima, niko nije u mogućnosti da ustanovi konačan broj žrtva, ne samo u Jasenovcu nego na prostoru Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, a procenjuje se da je ukupan broj između 1.100.000 do 2.400.000.
Poslanik u Skupštini Srbije Dragoljub Acković je podsetio da je od 1941. do 1945. godine bio za Rome „period izuzetno težak“, o čemu se mora učiti i znati, jer su „Romi procentualno poginuli najviše od svih“.
„Kada mi neko napiše, a jesu mnogi, da je u Jasenovcu stradalo nekoliko stotina, eventualno nekoliko hilljada Roma, meni se plače, jer znam koliko je pripadnika tog naroda živelo u Bosni u to vreme – oko 50.000“, rekao je Acković.
Generalna sekretarka Saveza jevrsjkih opština Srbije Danijela Danon je podsetila da Jevreje, Srbe i Rome vezuje stradalništvo.
„Genocid, holokaust, porajmos. Troglava aždaja koja nas je u Jasenovcu, Đakovu, Staroj Gradiški, nacističkim logorima… u brutalnoj metodičnosti proždirala i istrebljivala“, rekla je Danon.
Prema njenim rečima, svaki pokušaj tumačenja bezumlja je besmilsen, jer „zloćinački naum može biti razumljiv jedino od strane njemu sličnih“.
„Čak i kad bi želeili da oprostimo ne smemo. Jedini koji po jevrejskoj tradiciji mogu oprostiti su žrtve. Pravda nikad neće biti zadovoljena. Nedela počinjena nadilaze ljudsku pravdu. Vape za komsičkom pravdom“, rekla je Danon.
Nekada dete logoraš Gojko Rončević Mraović se prisetio da je logoru za decu u Jastrebarskom preživeo samo zahvaljujući prevaspitanju u Ustašku mladež, gde su srpsku decu odenuli u crne ustaške uniforme.
Prema njegovim rečima, Jastrebarsko je bio sabirni ustaški dečji logor za prostor cele NDH, gde je bilo 3.400 dece od jedne do 14 godina.
„Transport najčešće stočnnim vagonima. Deca iznemogla, polumrtva, trpana u prepune vagone, bez hrane i vode, bez dovoljno vazduha. U Zagrebu su otvorili vagone i nalaze 15 do 30 mrtve dece“, rekao je Rončević Mraović.
Prema njegovim rečima, u Jastrebarskom je iz vagona izvučeno 17 mrtve dece, a nakon dva, tri dana je umrlo 150 dece, samo tokom jula i avgusta 1942. godine.
Rončević Mraović je podsetio da je decu „spašavala heorina Diana Budisavljević sa saradnicima, kojima za ovo delo dugujemo neizmernu zahvalnost“.
Prema njegovim rečima, formiran je Institut „Diana Budisavljević“ za istraživanje zloćina nad decom, koja organizuje ovu konferenciju koja će završnog dana doneti istorijsku rezoluciju.
Konferencijom predsedavaju pored direktora Instituta „Diana Budisavljević“ Rončevića Mraovića, Acković, indijski stručnjak Subrata Mukerdži, ekspert za Aušvic Gideon Grajf, teolog Johanes Solberg iz Nemačke i kanadski istoričar Mišel Glavić.
Učestvuju brojni stručnjaci iz Srbije, regiona i inostranstva, a moderator konferencije je srpsko-američki glumac Džek Dimić.
