Prvo je bio pričvršćen za morsko dno u blizini Velikog koralnog grebena, a onda se selio nekoliko puta.
Nekada ekskluzivno odmaralište sa pet zvezdica koje je plutalo iznad australijskog Velikog koralnog grebena danas je neugledna građevina koja se nalazi u luci Severne Koreje, na 20 minuta vožnje od demilitarizovane zone koja razdvaja dve Koreje.
Za prvi plutajući hotel na svetu to je bila poslednja stanica na neobičnom putovanju od 16.000 kilometara koje je počelo pre više od 30 godina sa glamuroznim vožnjama helikopterom i finim restoranima, a završilo se tragedijom.
Ovo zarđalo plovilo sa živopisnom prošlošću sada se sprema za rušenje.
Raj za ronioce
Ovaj plutajući hotel osmislio je Dag Tarka, profesionalni ronilac i preduzetnik italijanskog porekla koji živi u Taunsvilu u Australiji. On je 1983. osnovao kompaniju “Reef Link”, koja je prevozila jednodnevne izletnike katamaranom iz Taunsvila do grebena u blizini obale.
– Onda se dosetio: “Šta ako bi ljudi tu mogli da provedu noć” – kaže Robert de Džong, kustos u Pomorskom muzeju u Taunsvilu.
U početku je razmišljao o tome da trajno poveže brodove za krstarenje sa grebenom, ali je shvatio da bi bilo i jeftinije i ekološki prihvatljivije da se umesto toga dizajnira i izgradi prilagođeni plutajući hotel. Izgradnja je počela 1986. u singapurskom Vitlejemskom brodogradilištu, podružnici sada već ugašene velike američke čeličane
Hotel je, prema procenama, koštao 45 miliona dolara, više od 100 miliona dolara u današnjem novcu, i prevezen je brodom do Grebena Džona Bruera, lokacije koju je odabrao u morskom parku Velikog koralnog grebena.
– To je greben u obliku potkovice, sa mirnim vodama u centru, tako da je idealan za plutajući hotel – objasnio je De Džong.
Hotel je bio pričvršćen za dno okeana pomoću sedam ogromnih sidara, postavljenih tako da ne oštete greben. Kanalizacija nije ispumpavana u vodu, nego je preusmeravana u plovilo koje je sve smeće nosilo na lokaciju na kopnu.
Nazvan “Four Seasons Barrier Reef Resort”, zvanično je otvoren 9. marta 1988. godine.
– Bio je to hotel sa pet zvezdica i nije bio jeftin. Imao je 176 soba i mogao je da primi 350 gostiju. U njemu su postojali noćni klub, dva restorana, istraživačka laboratorija, biblioteka i prodavnica u kojoj je mogla da se kupi ronilačka oprema. Imao je čak i teniski teren, iako mislim da je većina teniskih loptica verovatno završila u Pacifiku – ispričao je De Džong.
Kratkotrajna atrakcija
Za dolazak do hotela bila je potrebna ili dvočasovna vožnja brzim katamaranom ili mnogo brža vožnja helikopterom, koja je bila i skuplja.
Hotel je zbog neobičnosti privukao veliku pažnju, a posebno su ronioci bili oduševljeni njime. Čak i oni koji nisu ronili mogli su da uživaju u pogledu na greben zahvaljujući podmornici koja se zvala “Žuta podmornica”.
Ubrzo je postalo jasno da su loši vremenski uslovi za hotel ove vrste veoma problematični, naročito zbog gostiju koji nisu mogli da dolete i odlete helikopterom za vreme nevremena, niti da doplove i otplove katamaranom.
Hotelsko osoblje živelo je na poslednjem spratu, što je u plutajućem hotelu najmanje poželjna lokacija jer se tamo najviše ljulja. Prema De Džongovim rečima, zaposleni su koristili praznu flašu viskija koja je visila sa plafona kako bi procenili koliko je more uzburkano. Kada bi flaša pojačano počela da se ljulja, znali su da će mnogi gosti dobiti morsku bolest.
– To je verovatno bio jedan od razloga zbog kojih hotel nikada nije imao komercijalni uspeh – rekao je on.
Bilo je i drugih problema: ciklon je prošao kroz tu oblast samo nedelju dana pre otvaranja, oštetivši bazen sa slatkom vodom koji je bio deo kompleksa i koji je bilo nemoguće popraviti. Deponija municije iz Drugog svetskog rata pronađena je dve milje od hotela, što je uplašilo neke mušterije, a hotel nije imao neke atrakcije osim ronjenja i gnjurenja.
Posle samo jedne godine odmaralište “Four Seasons Barrier Reef” postalo je preskupo za održavanje i zatvoreno je, a da nikada nije bilo potpuno popunjeno. Prodato je kompaniji u Ho Ši Minu u Vijetnamu koja je želela da privuče turiste.
Odbačeni plutač
Plutajući hotel krenuo je 1989. na svoje drugo putovanje, ovog puta 5.500 kilometara severno. Preimenovan je u hotel “Sajgon”, ali je bio poznat kao “Plutač”, i ostao je usidren u luci Sajgon skoro celu deceniju.
– Postao je veoma posećen, a mislim da je razlog bio taj što nije bio usred ničega, već na obali. Plutao je, ali je bio povezan sa kopnom – rekao je De Džong.
Međutim, 1998. godine “Plutač” je ostao bez novca i zatvorio se. Umesto da bude srušen, kupila ga je Severna Koreja da bi privukla turiste na planinu Kumgang, živopisno područje u blizini granice sa Južnom Korejom.
– U to vreme dve Koreje su pokušavale da grade mostove, razgovarale su jedna sa drugom. Ali mnogi hoteli u Severnoj Koreji nisu baš bili prijatni za turiste – objašnjava De Džong.
Posle još jednog putovanja od 4.500 kilometara, plutajući hotel je bio spreman za svoju treću avanturu, pod novim imenom – “Hejgamgan”. Otvoren je u oktobru 2000. godine i njime je upravljala južnokorejska kompanija “Hjundai Asan”, koja je upravljala i drugim objektima u toj oblasti i nudila paket-aranžmane za južnokorejske turiste.
Tokom godina region planine Kumgang privukao je više od dva miliona turista, rekao je portparol “Hjundai Asana” Park Sunguk.
– Tura po planini Kumgang uticala je na međukorejsko pomirenje i poslužila je kao ključna tačka za međukorejsku razmenu, kao centar za ponovno okupljanje razdvojenih porodica koje bi izlečile tugu zbog nacionalnih podela – kaže on.
Tragedija koja je zapečatila vrata hotela
Severnokorejski vojnik ubio je 2008. Južnokorejku staru 53 godine koja je zalutala van granica turističkog područja planine Kumgang i ušla u vojnu zonu. Zbog toga je “Hjundai Asan” suspendovao sve ture, a hotel “Hejgamgan” je zatvoren.
Nije poznato da li je hotel od tada uopšte radio, ali je sigurno da nije bio otvoren za turiste iz Južne Koreje.
– Informacije su nepotpune, ali verujem da je hotel radio samo za članove vladajuće stranke Severne Koreje – kaže De Džong.
Na Gugl mapama se još može videti da je hotel privezan na molu u oblasti planine Kumgang, gde je ostavljen da zarđa.
Pre dve godine severnokorejski lider Kim Džong Un posetio je turističku oblast planine Kumgang, gde je imao zamerke za mnoge objekte, uključujući hotel “Hejgamgan”, rekavši da su otrcani, i naredio je rušenje mnogih od njih kao deo plana za redizajn ove oblasti u stilu koji više odgovara severnokorejskoj kulturi. Ali onda je došla pandemija i svi planovi su stavljeni na čekanje.
Nije poznato da li će plan biti ikada ostvaren i da li će ovaj jedinstveni objekat opstati, jer ideja o plutajućim hotelima nije baš postala popularna.
Preuzeto: 24sedam
