Svi koji nemaju nalepnicu na svom električnom trotinetu neće moći da ih voze u saobraćaju. To je propisano izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za sve koji voze laka električna vozila. Proveravali smo kako vozači koji koriste električne trotinete reaguju na nove propise i da li će to smanjiti njihovu upotrebu?
Među onima koji se u velikoj omeri oslanjaju na električne trotinete je Zorana koja živi u centru Beograda, a radi na Novom Beogradu. Već godinama električni trotinet je prevozno sredstvo koje svakodnevno koristi.
“Već dugo godina vozim trotinet, stvarno mi olakšava, definitivno, i nekako ne moram da razmišljam na taj način da moram da žurim, da ranije krećem od kuće, bilo kakva obaveza da je u pitanju”, kaže ona.
Zorana ističe da nema mnogo informacija da li će morati da registruje svoj trotinet. Kao i većina vozača veruje da je informisanost o ovoj temi trebalo da bude bolja jer nisu razumeli samu proceduru izdavanja nalepnica.
“Čini mi se da nije dovoljno doprla ta informacija do samih vozača. Nije mi jasno uopšte zašto je neophodna ta registracija vozila. Znam da to treba, nisam upućena ni u cenu”, rekla je ona.
Uprkos tome što će morati da plate za nešto što je do sada bilo besplatno, vozači trotineta kažu da to neće smanjiti prednosti tog prevoznog sredstva i da će oni nastaviti svakodnevno da ih voze.
Na pitanje zašto je bila neophodna registracija lakih električnih vozila, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja odgovara podacima koji kažu da su čak 44 odsto smrtnostradalih u saobraćaju ranjive kategorije.
“Neophodna je bila zato što imamo da 44 odsto od smrtnostradalih lica čine ranjive kategorije. To su pešaci, motociklisti i mopedisti. Tako da, kada pogledamo od ukupnog broja, recimo prošle godine je stradalo 503 lica u saobraćaju Republike Srbije na putevima. Od toga 26 odsto čine pešaci”, rekao je on i dodao:
“Jednostavno, da bismo zaštitili pre svega pešake, mi smo propisali, odnosno Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisao, tehničke karakteristike koje mora da ispunjava lako električno vozilo koje može da učestvuje u saobraćaju. Te tehničke karakteristike su u suštini prihvatljive u skladu sa prihvatljivim nivoom rizika koji jednostavno možemo da prihvatimo da bismo zaštitili pre svega pešake”, kazao je Koković.
Kao poseban problem Koković ističe da veliki broj trotineta premašuje tehničke karakteristike koje je Zakon propisao, te da je iz tih razloga registarska nalepnica potrebna.
“Problem nam je zato što imamo veliki broj trotineta koji premašuju značajno tehničke karakteristike koje je zakon propisao još u septembru, kada je doneta izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Da podsetimo građane, te tehničke karakteristike kažu da je maksimalna nominalna snaga elektromotora koja pokreće sam trotinet 0,6 kW, zatim, brzina 25 km na čas i sama težina trotineta 35 kg. Sve preko toga nama pravi problem u saobraćaju”, ističe Koković.
Oodseća da su vozači električnih trotineta u prošlosti vozili čak i auto-putem, što predstavlja ozbiljnu pretnju, pre svega po njih same.
“Sećate se vrlo dobro da smo imali trotinetaša koji je vozio auto putem 80 km na čas. On predstavlja bezbednosnu pretnju pre svega za sebe, ali i za druge učesnike u saobraćaju.
Kazne od 10.000 dinara za one koji ne poseduju evidencione nalepnice
Na pitanje kakve su kazne predviđene za one koji nemaju nalepnicu na svojim električnim vozilima, Koković kaže da je kazna propisana Zakonom 10.000 dinara.
“Zakon o bezbednosti saobraćaja je kaznenim odredbama predvideo novčanu kaznu od 10.000 dinara za sve trotinetaše koji ne poseduju evidencionu nalepnicu na svom trotinetu”, rekao je on i nastavio govoreći o ceni registracije trotineta.
“Sam proces dobijanja evidencione nalepnice, kada govorimo o novčanom iznosu, je 2.060 dinara. 2.060 dinara sigurno neće uticati na mobilnost. To je jako bitno. Nama nije cilj da smanjimo mobilnost. Uvek smo za to da imamo jedno lako elektro-vozilo u gradu umesto jednog automobila koje, pored problema sa parkiranjem, zagađuje samu našu sredinu. Tako da, definitivno, ovaj proces neće uticati na mobilnost, odnosno upotrebu trotineta”, rekao je.
Odgovarajući na pitanje o do sada izrečenim kaznama vozačima, Koković je rekao da su odredbe stupile na snagu juče, a da već od danas možemo da očekujemo kažnjavanje onih koji ne postupe po Zakonu.
“Od juče. Pravilnik i zakon su propisali da sa jučerašnjim danom kreće kontrola. Tako da juče su imali vremena do ovog jutra. Od danas, možemo očekivati kažnjavanje”, kazao je on i dodao da je nalepnica tako koncipirana da ima tri karakteristike predstavljene kroz tri broja, a koji predstavljaju snagu elektromotora, maksimalnu brzinu kretnja i težinu praznog vozila.
Kampanja “Vozi odmoran” apeluje na domaće, ali i putnike u tranzitu
Važna tema pre početka leta, kampanja “Vozi odmoran”, treba uskoro da počne i po rečima Kokovića, kampanja je usmerena na domaće, ali i na putnike u tranzitu, kojima će biti prosleđena dodatna obaveštenja i apeli da uzimaju pauze i da odmaraju tokom puta.
“Kampanja ‘Vozi odmoran’ koju sprovodimo već dugi niz godina ima za cilj da podseti sve naše građane koji kreću na duža putovanja, a naročito tranzitne putnike, jer mi smo tranzitna zemlja i nalazimo se nekako na sredini između istoka i zapada, tako da većina tih vozača, naročito građana Turske, Nemačke, zatim građana koji se upućuju ka destinacijama kao što su Turska i Grčka, prolaze kroz Srbiju koja je negde na polovini puta i njih već stiže umor. Oni će na graničnim prelazima dobijati osnovne informacije koji su to propisi koji važe u Republici Srbiji. Zatim informaciju da na svaka dva sata prave pauzu od minimum 15 minuta. Zatim, kada osete umor, preporuka je da ne putuju noću, ali ako smo baš primorani i moramo da putujemo noću, da kada god osetimo umor da pravimo pauzu, da se redovno hidriramo i posebno bih obratio pažnju na prekoročenje brzine, da poštujemo ograničenje brzine i da koristimo sigurnosni pojas zbog kojeg samo prošle godine smo izgubili preko 120 ljudskih života na putovima u Republici Srbiji”, rekao je Koković.
U Srbiji je došlo do drastičnog rasta poginulih mladih u saobraćaju, od čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na pitanje šta su uzroci za ovako drastičan rast, Koković istiće da je jako teško dopreti do mladih i preneti im poruku o važnosti očuvanja života kroz opreznost u saobraćaju.
“Da podsetimo da, zaključno sa petkom, imamo 191 smrtno stradalo lice na putevima u našoj zemlji, to je jako veliki broj. Mladi su najveći problem, imamo 40 odsto povećanje mladih smrtno stradalih lica u saobraćaju. Mladi su jednostavno starosna kategorija učestnika u saobraćaju kojoj je najteže prići, najteže je menjati svest o rizicima u saobraćaju. Agencija koristi svaku priliku, sve manifestacije gde su oni prisutni da sa našim aktivnostima probamo da dopremo do njih, da shvate da saobraćaj nije igra, da bezbednost počinje od nas samih, tako da pokušavamo da promenimo svest kod njih i verujemo da ćemo to uspeti i da će statistika na kraju godine pokazati to”, istakao je Koković.
On je rekao i da stanje puteva nije razlog velikog broja saobraćajnih nesreća i smrtno stradalih u njima, nego nepridržavanje propisa i odredbi zakona o brzini, vožnji pod uticajem i drugih faktora.
“Upravljač puta je u obavezi da ukloni sve nedostatke zbog kojih nastaju saobraćajne nezgode sa poginulim licima na putu. Svakako moramo naglasiti da Srbija definitivno ima najbolje puteve u regionu, tako da uticaj puta na saobraćajne nezgode je najmanji. Pre svega skrenuo bih pažnju na alkohol, sigurnosni pojas i upotrebu mobilnih telefona. To su neke četiri greške koje mlada lica najčešće prave u saobraćaju”, zaključio je pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
