U Čikagu počinje Demokratska nacionalna konvencija na kojoj bi trebalo da bude ozvaničena nominacija Kamale Haris za predsedničku kandidatkinju demokrata na izborima u novembru u SAD. Međutim, ostalo je manje od tri meseca za kampanju, a poslednje ankete daju neznatnu prednost Kamali u odnosu na republikanskog rivala Donalda Trampa.
Skup demokrata trajaće četiri dana i očekuje se da će mu prisustvovati hiljade ljudi, kako bi pokazali entuzijazam zbog kandidature Haris koja je dospela na mesto kandidata nakon povlačenja predsednika Džozefa Bajdena.
I dok se na konvenciji očekuje vesela atmosfera, ispred Junajted centra u Čikagu očekuju se demonstracije zbog nezadovoljstva politkom demokratske administracije prema Izraelu koji vodi rat u Gazi.
Glavni deo programa biće uživo prenošen na svim velikim televizijama, a biće prenosa i na platformama Hulu, Paramaunt Plus, Pikok i Maks, na Jutjub i Eks kanalima Demokratskog nacionalnog komiteta i drugim veb sajtovima.
Bajdenov “oproštajni” govor
Bajden će otvoriti konvenciju govorom koji će ujedno biti i opraštanje političara koji je pre samo nekoliko nedelja bio predsednički kandidat demokrata, i očekivalo se da će na konvenciji prihvatiti nominaciju, piše Glas Amerike.
Bajden će u svom govoru insistirati na tome da će eventualni povratak bivšeg američkog predsednika i republikanskog kandidata Donalda Trampa u Belu kuću predstavljati pretnju po demokratiju u SAD, rekli su Bajdenovi pomoćnici, preneo je AP.
Oni su naveli da se očekuje da će se govornici na konvenciji osvrnuti na Bajdenova dostignuća tokom predsedničkog mandata, uključujući mere primenjene tokom pandemije korone, do velikih investicija u infrastrukturi i reformi zdravstvene zaštite.
Najavljeno je da će prva dama SAD Džil Bajden i drugi članovi Bajdenove porodice biti prisutni na nacionalnoj konvenciji demokrata u Čikagu.
Bajdena su dočekali uzvici “Hvala, Džo!” u četvrtak kada se pojavio sa Haris u Merilendu na skupu na kojem su prvi put zajedno istupili otkada se Bajden povukao iz kampanje za reizbor, a na kojem su predstavili dogovor da budu smanjene cene deset često korišćenih lekova u SAD.
Bivša predsednička kandidatkinja Hilari Klinton i bivši predsednici Barak Obama i Bil Klinton takođe su značajni govornici.
Guverner Minesote i kandidat za potpredsednika Tim Volc predstaviće se Amerikancima u sredu uveče, a poslednjeg dana konvencije obratiće se kandidatkinja za predsednika, Kamala Haris.
Kandidatura Kamale
Bajden se povukao iz kampanje za reizbor 21. jula nakon pritisaka iz Demokratske stranke da to učini, a nakon toga je podržao podržao Kamalu Haris da bude demokratski kandidat za predsednika SAD.
U međuvremenu, Haris je i zvanično postala kandidatkinja Demokratske stranke na predsedničkim izborima, na osnovu onlajn glasanja Nacionalnog komiteta demokrata, javlja AP.
Kamala Haris zvanično je dobila nominaciju nakon petodnevnog onlajn glasanja, tokom kojeg je dobila gotovo 4.600 glasova, što je oko 99 odsto podrške svih delegata koji su učestvovali u tom procesu.
Kamila Haris već je u petak osvojila većinu glasova demokrata koja je neophodna za nominaciju, ali se rezultat tog procesa smatra zvaničnim tek po okončanju glasanja, što je bilo u ponedeljak uveče.
Kamala Haris je bila jedini kandidat za koga je bilo moguće glasati, a rezultati će biti svečano objavljeni na partijskoj konvenciji u Čikagu.
Ona je prva Afroamerikanka i južnoazijska Amerikanka koja je postala kandidatkinja demokrata za ulazak u Belu kuću.
Kamala Haris imenovana je za predsedničkog kandidata posle odluke aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena da odustane od predsedničke trke, nakon lošeg nastupa ua debati sa predsedničkim kandidatom republikanaca i bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Poslednja anketa ide u korist Haris
Kamala Haris ima prednost nad republikanskim rivalom Donaldom Trampom od četiri procentna poena u tri ključne države – Viskonsinu, Pensilvaniji i Mičigenu, pokazala je nova anketa Njujork tajmsa i Koledža Sijena.
Haris je ispred Trampa za četiri procentna poena u te tri države, odnosno 50 do 46 odsto među mogućim glasačima u svakoj državi, prema anketama sprovedenim od 5. do 9. avgusta.
Margina greške je između 4,8 i 4,3 procentna poena, a u anketama je intervjuisano 1.973 moguća glasača, prenosi Rojters.
Ipsosova anketa objavljena u četvrtak pokazala je da Haris vodi u predsedničkoj trci nad Trampom sa 42 odsto prema 37, odnosno pet procentnih poena na nacionalnom nivou.
Predsednik SAD Džo Bajden odustao je od nastavka trke za reizbor nakon lošeg nastupa u debati sa Trampom i podržao Haris.
Podrška SAD izraelskom ratu u Gazi, dovela je do velikih protesta i protivljenja protiv Bajdenove administracije u ovim saveznim državama, a posebno u Mičigenu od strane liberalnih, muslimansko-američkih i arapsko-američkih grupa.
Oko 200.000 ljudi iz te tri države bilo je “neposvećeno” podršci Bajdenu na demokratskim predizborima, pozivajući se na politiku SAD u Gazi.
Kako navodi Rojters, Haris nije pokazala suštinske razlike u politici u odnosu na Bajdena po pitanju Gaze, ali je njen ulazak u trku promenio dinamiku budući da su prethodne ankete pokazivale da je Tramp imao prednost nad aktuelnim predsednikom.
