Bebe se smeškaju već prvih dana po rođenju, što zapazi svaka mama, bez obzira da li je njeno roditeljsko iskustvo bogato ili skromno. Ali, prvi pravi osmeh dolazi nešto kasnije. To je trenutak koji roditelji sa nestrpljenjem iščekuju i zauvek pamte.
Prvi osmeh
Bebino smeškanje prvih dana je ipak nesvesno, a prepoznaje se po tome što kratko traje.
“To su, ipak, samo nevoljni pokreti mišića, koji već sledeće sekunde nestaju. Smeh najbližeg okruženja opušta bebe, šalje im poruku da su “u redu” i predstavlja važan preduslov za zdrav rast i razvojAli, roditelji ih radosno tumače kao bebin osmeh, i reaguju u stilu: ‘Vidi, već je počela da se smeje!’, objašnjava dr sci med. Saša Milićević, pedijatar na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
Katarina Stanić, dečji psiholog i psihoterapeut iz psihološkog savetovališta “Plus”, skreće pažnju mladim roditeljima: “Prvi dečji osmeh se javlja u drugom mesecu života, a naziva se socijalni osmeh jer njime dete reaguje na pojavu drugih osoba u svom vidokrugu”.
Glasan osmeh
Kada je reč o prvom pravom glasnom smehu, dr Milićević ističe da počinje tek posle trećeg meseca, a izazvan je time što beba vidi osobu koja joj je draga – to je najčešće mama. Bebin smeh tada nije znak da joj je nešto smešno, jer za to nije još dovoljno zrela, već da joj je nešto drago.
“Tek od treće, četvrte godine deca se smeju samo kada im je nešto smešno, kada neko padne ili napravi neki geg… onda se kod njih već razvija osećaj za humor. Kasnije, kada pođu u školu, sve se to zadržava, ali tada jedni od drugih polako nauče da osmehom privuku nečiju pažnju (učiteljice, na primer), ili da se malo ‘dodvore'”.
Nasmejana lica se pamte
I sami primećujemo da se pojedini mališani, kada naprave kakav nestašluk ili ‘glupost’ – nasmeše, sa namerom da razneže mamu, tatu ili vaspitača.
“To jeste malo manipulisanje osmehom, ali se iza toga ipak krije dobra duša”, uveren je dr Saša Milićević.
I još kaže:
“Deca postepeno shvataju da osmeh čini toplinu, pa žele da od svog roditelja ili vaspitača ‘izvuku’ osmeh – zato se smeju. Kada se roditelj ili vaspitač nasmeši, dete to zapamti, oduševi se i više poštuje tu osobu upravo zbog uzvraćenog osmeha, koji mu pokazuje da je voljeno. To više deluje na njega nego batine, jer one rađaju detetov inat.”
Smeh je koristan
Poznato je da smeh aktivira čitav niz mišića, pre svega mimične mišiće lica oko usta, ali postoje i druga korisna dejstva smeha.
“Kada se dete smeje, automatski se troši određena količina energije, uspostavlja se drugačiji ritam disanja, dolazi do korisnog, fiziološkog ubrzavanja pulsa, pa i do kratkog prestanka disanja (jedne vrste apnee), tako da se neka deca i zacene od smeha”, objašnjava dr Saša Milićević.
“Ali, smeh koji zaustavlja dah nije opasan za bebe. Posle kratkog prekida disanja sledi dubok udisaj, kojim se unese veća količina vazduha, odnosno kiseonika, što je značajno za sve organe, a pre svega za mozak. Počinje i lučenje endorfina, hormona sreće, koji izuzetno utiče na raspoloženje i ubrzavanje metabolizma.”
Dr Milićević smatra da čak i iznuđen ili ‘smeh na silu’ ima neko pozitivno dejstvo.
“Čak i tada se luči endorfin, hormon sreće, i dolazi do boljeg raspoloženja od onog kada nema baš nikakvog smeha.”
Preuzeto: Yumama.com
