Popularna psihologija svakodnevno nas obasipa rezultatima raznoraznih istraživanja koja se često ne podudaraju sa tradicionalnim učenjem i postupcima koji se prenose sa kolena na koleno. Kako se pravilno postaviti prema detetu u određenoj situaciji? Možda je najbolje čuti iskustvo drugog roditelja a još ako je reč o majci šestoro dece koja je ujedno i magistar psihologije i više od dve decenije na naučnoj bazi istražuje oblast roditeljstva, onda svakako treba pročitati knjigu Sare Čejne Redklif „Podižite svoju decu bez podizanja glasa”. Čitajući taj naslov verovatno ćete se zapitati da li je reč o naučnoj fantastici, ali ne, u toj knjizi zapisane su dokazane istine do kojih je autorka došla koristeći jednostavne metode za okončavanje rasprava i ublažavanje sukoba.
Filozofija roditeljstva
Kao dugogodišnja saradnica na Klinici za lečenje poremećaja u učenju u Torontu i kao istraživač u oblasti razvojne psihologije, Sara Čejna Redklif savetuje da o poslu roditelja razmišljamo kao o „podršci razvoju ljudskog bića”. Takav „opis posla” može da nas održi na pravom putu, pomažući nam da postavimo ciljeve koji se realno mogu postići i radimo ono što je u našoj moći kako bismo pomogli deci da ostvare svoj potencijal.
Ukoliko ne želite da ograničavate razvoj svoje dece od esencijalnog je značaja da znate kako da ih podižete ne podižući glas!
Kako da nas deca slušaju?
Prvi pozitivan metod je komentar jer komentarisanjem detetovog pozitivnog ponašanja podstičete ga da iznova uradi dobru stvar i zbog toga „rđavim” stvarima treba uvek pridavati manje značaja nego pozitivnim. Potvrda, pohvala i priznanje potvrdiće detetu pažnju i poštovanje, kao i zahvalnost.
Drugi pozitivan metod: etiketa. Pozitivne etikete se koriste za pozitivno programiranje. Dete treba da formira sliku o sebi na osnovu svojih uspešnih etiketa i pozitivnih komentara. Koje god reči da upotrebite znajte da ćete ih koristiti dvadesetak godina ‒ svaki put kada izgovorite neku pohvalu uz nju dodajte i pozitivnu etiketu: „Divan crtež. Tako si talentovan!”
Promena negativnog u pozitivno
Ovo pravilo je veoma jednostavno ‒ upotrebite suštu suprotnost etikete koja najbolje opisuje detetovo loše ponašanje. Umesto ‒ „ne budi bezobrazanˮ, recite ‒ „budi pristojan”, umesto ‒ „ne budi neuredan”, kažite ‒ „budi uredan”; sebičan prerasta u nesebičan, nepažljiv postaje pažljiv….
Treći pozitivan efekat predstavljaju nagrade: naročito su poželjne kada želite da deca razviju novi vid ponašanja. Pravilo nagrade sadržano je u dva vida ponašanja, kroz metod pozitivne discipline i kao deo tabele nagrada. U praksi to izgleda ovako:
K ‒ mama komentariše ‒ „Vidim da mirno sediš i čekaš.”
E ‒ mama etiketira ‒ „Stvarno si veoma strpljiv.”
N ‒ mama nagrađuje ‒ „Mislim da to zaslužuje čokoladicu, igricu (ili sl.).”
Nagrada i mito se veoma razlikuju jer nagrada sledi nakon urađenog dobrog dela i dete se njome ne uslovljava!
Strategije roditeljstva prema autorki Redklif predstavljene su kao niz manje stresnih mogućnosti. Ukoliko ono što trenutno radite pomaže da imate dobar odnos sa detetom, onda ne menjajte ništa.
Roditeljska snaga potiče iz zdravog odnosa roditelj‒dete. Dete koje vas voli želi da vam udovolji i donekle bude poput vas. Dete koje vas mrzi želi da se distancira od vas i od svega što je u vezi sa vama. Nije mu stalo da vas impresionira i sigurno vas neće imitirati. Nećete moći da mu prenesete ništa važno! Zato je roditeljstvo prevashodno usmereno na jačanje nežnih osećanja između roditelja i deteta. Taj cilj treba imati na umu u svakom trenutku, a naročito kada dete treba opomenuti ili kazniti.
Preuzeto: Yumama.com
