Ljubav, nežan dodir, bliskost, pažnja i razumevanje omogućavaju kreiranje čvrstih veza između roditelja i dece i podstiču učenje u ranom detinjstvu. Deca uče kroz igru i lična iskustva, a čitanje i pričanje sa decom je važno jer ono jača njihove veštine komunikacije.
Učenje govora je proces koji počinje odmah po rođenju, kada vaša beba ima iskustvo sa različitim glasovima. Čak i kad malo dete još nije progovorilo, sposobno je da ima interakciju i da prenese informacije o svojim potrebama, sklonostima, interesovanjima i želji za druženjem. Izuzetno je važno da roditelj pažljivo “osluškuje” i osećajno reaguje na signale i inicijative deteta kako bi potpomogao komunikaciju. Ono što po rođenju počinje kao osnovna imitacija i direktno kopiranje u interakciji licem u lice sa majkom, ocem ili starateljem, brzo postaje veštija razmena reakcija, u okviru kojih odojče inicira interakciju i poziva “sagovornika” da odgovori, odrasla osoba odgovara, a odojče zatim nastavlja “razgovor”.
Do druge godine većina beba ima veliki rečnik i može da sastavlja rečenice kako bi izrazila svoje potrebe i ideje. Evo kako se taj proces odvija i šta vi pri tome možete da učinite kako biste podstakli sposobnost vaše bebe da komunicira:
Od rođenja do trećeg meseca vaša beba sluša vaš glas. Guče, grgolji i pokušava da imitira glasove koje vi izgovarate. Možete pomoći bebi da nauči kako glasovi mogu biti lepi ako vašoj bebi pevate. To možete raditi čak i pre nego što se beba rodi! Beba će vas čuti. Takođe, pričajte vašoj bebi što češće. Pričajte i sa drugima kada je beba u blizini. Beba neće razumeti šta govorite, ali će joj se svideti vaš glas i osmeh. Uživaće da sluša i gleda i druge ljude. Bebe vole tišinu i mir, potrebno im je vreme kada će brbljati i igrati se bez zvuka koji dopire iz TV-a ili radija ili neke druge buke i zato planirajte periode tišine.
Od trećeg do šestog meseca beba uči kako ljudi razgovaraju jedni sa drugima. U tom periodu vašoj bebi ćete pomoći da progovori ako je držite blizu tako da može da vas gleda u oči. Pri tome joj pričajte i osmehujte se, imitirate glasove koje beba pravi kad brblja, ponovite reč ako vidite da beba pokušava da imitira ono što ste rekli.
Između šestog i devetog meseca beba se igra glasovima. Neki od tih glasova zvuče kao reči, kao na primer “baba” ili “tata”. Beba se osmehuje kad čuje veseo glas, a plače ili izgleda tužno kad čuje ljutit glas. Možete pomoći bebi da razume reči, čak i ako još uvek ne može da ih izgovori, kada igrate igre kao što su “taši,taši,Tanana”. Pomozite joj da pomera šake u ritmu pesmice. Dajte bebi igračku i kažite nešto o njoj, kao na primer: “Pipni da vidiš kako je meda mekan.” Bebu možete doneti ispred ogledala da može da se vidi i onda je pitate: “Ko je to?”. Ako ne odgovori, recite bebino ime.
Između devetog i dvanaestog meseca beba počinje da razume jednostavne reči. Zaustavlja se i pogleda vas ako kažete “no-no”. Ako neko pita: “Gde je mama?”, beba će vas potražiti pogledom. Pokazivaće prstom, oglašavaće se i telesnim pokretima “govoriti” ono što želi. Na primer, možda će vas pogledati i podići ruke da bi vam pokazala da želi da je podignete. Možda će vam dati igračku da bi vam dala do znanja da želi da se igra. Bebi možete pomoći da “govori” kada joj pokažete kako da maše na rastanku (“pa-pa”).
Između dvanaestog i petnaestog meseca bebe počinju da koriste reči. To obuhvata i korišćenje istih glasova na dosledan način za identifikaciju nekog predmeta, kao što je “baba” kada misle na bočicu ili “dada” kad misle na vodu. Mnoge bebe koriste jednu ili dve reči, a razumeju 25 ili više reči. Dete će vam dati igračku ako je zatražite. Čak i bez reči, može nešto da vam zatraži — pokazivanjem, posezanjem za nečim ili posmatranjem nečega i brbljanjem.
Možete pomoći detetu da kaže reči koje zna kada pričate o predmetima koje koristite, kao što je “šolja”, “sok”, “lutka”. Dajte detetu dovoljno vremena da ih izgovori. Osmehujete se ili tapšete kada dete imenuje stvari koje vidi. Recite nešto o tome. “Vidiš kucu. Tako je veelika! Vidi kako maše repom.” Pričajte o onome o čemu dete najviše želi da priča. Dajte mu vremena da vam sve ispriča o tome. Pitajte ga o onome što radite svakog dana: “Koju košulju ćeš danas izabrati?”, “Da li želiš mleko ili sok?” Trudite se da proširujete ono što dete kaže. Tak,o na primer, ako kaže “lopta”, vi možete da kažete: “To je tvoja velika crvena lopta”. U ovom periodu možete sa svojim mališanom početi da se igrate igre pretvaranja sa omiljenom lutkom ili plišanom životinjicom vašeg deteta. Uključite je u vaše razgovore i igru. “I Paja želi da se igra. Da li on može da kotrlja loptu s nama?”
Između petnaestog i osamnaestog meseca dete koristi složenije gestove za komunikaciju s vama i nastavlja da bogati svoj rečnik. Možda će vas uhvatiti za ruku, odvesti vas do police sa knjigama, pokazati knjigu i reći “giga” ako hoće da vam kaže: “Hoću da mi čitaš knjigu”.
Vi možete pomoći detetu da priča sa vama kada mu kažete: “Pokaži mi svoj nos” i onda pokažete svoj nos. Dete će uskoro pokazati svoj nos. Uradite isto sa nožnim prstima, prstima na rukama, ušima, očima, kolenima… Sakrijete igračku dok dete gleda šta radite, pa mu pomozite da je nađe i zajedno se radujte. Pričajte o nekom predmetu sa detetom kada vam ono pokaže nešto ili vam nešto da: “Ti si mi dao knjigu. Hvala! Pogledaj sliku bebe koja kotrlja loptu”.
Između osamnaestog meseca i dve godine beba može da sledi uputstva i počinje da sastavlja reči u kratke rečenice,kao na primer: “auto ide” ili “hoće sok”. Takođe, počinje da se igra igre pretvaranja koja podstiče razvoj jezičkih veština.
Možete podstaći razvoj veština komunikacije vašeg deteta tako što ćete pitati dete da vam pomogne. Na primer, zatražite od deteta da stavi svoju šolju na sto ili da vam donese svoju cipelu. Naučite dete da peva i recituje jednostavne pesmice. Čitajte detetu. Zatražite da vam nešto pokaže i kaže vam šta vidi. Podstičite dete da priča sa prijateljima i članovima porodice. Može da im priča o novoj igrački. Igrajte se igre pretvaranja sa detetom. Možete da pričate preko igračke-telefona, hranite lutke ili organizujete žurku sa plišanim igračkama.
Između druge i treće godine jezičke veštine deteta se razvijaju neverovatnom brzinom. Dete vezuje više reči i pravi proste rečenice, kao na primer: “Mama ide pa-pa”. Može da odgovori na jednostavna pitanja: “Gde ti je meda?”. Do 36 meseca može da odgovori na komplikovanija pitanja, kao što je: “Šta radiš kad si gladan?”. Sve više se igra igre pretvaranja, glumiti izmišljene scene, kao što je odlazak na posao, popravljanje autića, briga o “porodici” sa lutkama i plišanim životinjama.
Možete pomoći detetu da sve nove reči stavi u jednu rečenicu i naučiti ga nešto što je važno da zna, kao na primer da kaže svoje ime i prezime. Pitate ga koji je broj, veličina i oblik stvari koje vam dete pokaže. Postavljate što vise “otvorenih” pitanja na koja se ne može odgovoriti sa “da” ili “ne”. To im pomaže da razviju sopstvene ideje i da nauče da ih izražavaju. Ako su u pitanju crvi, možete da kažete: “Kako se migolje ti debeli crvi! Koliko ih ima? Kuda idu? ” Čekajte, gledajte i slušajte šta će dete odgovoriti. Možete sugerisati odgovor ako treba: “Vidim pet. Da li idu u park ili u prodavnicu? ”
Pitate dete da vam ispriča priču iz omiljene knjige. “Šta se desilo sa ona tri praseta? “. Čitanje stimuliše razvoj jezičkih veština. Odvedite ga da sluša javno čitanje priča u lokalnoj biblioteci, ako takve mogućnosti postoje u vašem okruženju. Malo dete uživa u deljenju knjiga sa vama, kao i sa vršnjacima. Igrajte se puno igara pretvaranja sa detetom. Oživljavanje likova iz priča i igranje uloga stvara puno prilika za korišćenje i učenje reči.Ne zaboravite da je vašem detetu je još uvek potrebno da provodi neko vreme u tišini. To se ne odnosi samo na spavanje. Isključite TV i radio i pustite dete da se u tišini igra, peva i razgovara sa vama.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
