Podunavski dani Janoša Hercega, u organizacija somborske biblioteke biće priređeni 20. i 21. decembra 2017. godine pod pokroviteljstvom grada Sombora.
Program će biti održan u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, Trg cara Lazara broj 3.
Sreda, 20. decembar, 18h: projekcija filma „Janoš Herceg“, snecario i režija, Zoltan Šifliš (prevod sa mađarskog jezik, Atila Sabo)
Četvrtak, 21. decembar, 19h: Književna nagrada Herceg Janoš – svečano uručenje nagrade laureatu (dobrotvor nagrade ZR Pele iz Sivca)
O laureatu će govoriti članovi žirija: Jožef J. Fekete, akademik, Ištvan Besedeš, književnik, uredniki i izdavač i dr Ištvan Šiling, univerzitski profesor u penziji.
Muzički deo programa: bend The Hat Matters.
Laureat Peter Šinkovič (Sinkovits Péter)
Odluka o Književnoj nagradi „Herceg Janoš” 2017. g.
Članovi žirija Književne nagrade „Herceg Janoš” (Ištvan Besedeš, Jožef J. Fekete ‒ predsednik, Vladimir Jerković, Goran Malbaša i Ištvan Šiling) jednoglasno su doneli odluku da nagradu dodele Peteru Šinkoviču (Sinkovits Péter), književniku, novinaru i publicisti iz Sente. Radio je kao novinar u nedeljniku „Dolgozók”, u dnevnom listu „Magyar Szó” čiji je bio i glavni i odgovorni urednik, urednik oblasti kulture, zatim deset godina dopisnik iz Budimpešte, nakon penzionisanja piše kolumne za list.
Njegov uređivački i novinarski koncept je uvek isticao ličnu posvećenost književnosti i umetnosti. Novinarski rad mu nije dao dovoljno prostora za umetnički rad, ali je ipak objavljivao zbirke poezije, proznom stvaralaštvu se mogao posvetiti tek nakon penzionisanja i postao plodan prozni stvaralac i romanopisac.
Objavio je zbirke poezije „Mélyrepülés” „Drótsövény” „Határsáv”, „Aragóniai galambok”, i zbirku sabranih pesama, romane „Vergilius a csatornában” i „Orfeum”, jedan roman mu je pred objavljivanjem, kao i jedna knjiga odabrane publicistike.
Njegove pesme i prozu karakteriše sebi svojstvena poetika vremena i prostora. Sve što se događa sa njegovim plastično prikazanim likovima, najčešće sažima domaćim čitaocima poznate prostore i doživljena vremena, kao da njegovi likovi putuju kroz neko vreme sna, kao i putnici prekookenskog broda iz romana „Orfeum”, koji ostvaruju svoju slobodu, ili postaju taoci vremena istorije.
Težište Šinkovičeve lirske i prozne narative je ipak na onome što se događa u duši prikazanih figura tokom njihovih svakodnevnica i trenucima koji menjaju njihovu sudbinu: za vreme ljudskog poimanja sveta i traženja odgovora na ontološka pitanja. Jer Šinkovič – bilo da je reč o istoriji, izloženosti svetu, ili o međuljudskim odnosima – piše o sudbini i pitanjima ličnog izbora, zapravo o Putu kojim pojedinac kreće.
Njegova novija publicistika dobija specifičnu dubinu kroz zabeležena filozofska pitanja.
A gde je ta nit koja povezuje Šinkoviča sa Hercegom? U celom životnom delu: biti novinar i biti slobodan u tom poslu, biti književnik sa visokim poetskim standardima, prepoznavanje problema istorijskog vremena („Vergilius a csatornában”) i lične slobode koja je ipak kodirana istorijom i vremenom („Orfeum”).
Jožef J. Fekete
Izvor: biblioso.org.rs