Više od 250.000 preduzetnika u Srbiji godišnje obave čak 10,7 miliona plaćanja ka državi na ime poreza i doprinosa, a kako bi se smanjio prostor za greške, ali i uštedelo vreme i novac, NALED preporučuje uspostavljanje uplate na jedan, umesto četiri računa.
Preduzetnici i država gube više od 260 miliona dinara na preknjižavanje pogrešno uplaćenih poreza i doprinosa, pokazala je nova analiza sprovedena u okviru programa StarTeć za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede Srbije, saopštili su iz NALED-a.
Proces preknjižavanja zahteva i angažman ne tako malog broja službenika Poreske uprave koji moraju da uporede uplate i dugovanja, donesu rešenje i obave knjiženje, a svaki zahtev za preknjižavanje u proseku znači trošak od 5.280 dinara
“Da je broj grešaka povezan sa brojem uplatnih računa možemo da vidimo po tome što je broj preknjižavanja kod paušalaca i “knjigaša” koji ne isplaćuju sebi zaradu, a imaju četiri uplatna računa 2,5 na 10 preduzetnika, dok je kod preduzetnika koji isplaćuju ličnu zaradu i imaju samo dva uplatna računa, broj podnetih zahteva 0,1 na 10 preduzetnika”, navedeno je u saopštenju NALED-a.
Najviše uplata obave dve grupe preduzetnika – paušalci i preduzetnici koji vode poslovne knjige, ali sebi ne isplaćuju ličnu zaradu, a postojeća procedura im nameće da obaveze uplaćuju na čak četiri računa.
Ukoliko žele da sebi uplaćuju i beneficirani staž imaju i dodatni, peti račun.
Preporuka je NALED-a uspostavljanje uplate na jedan umesto četiri računa, čime bi se ne samo uštedelo vreme i novac za radnju koju preduzetnik obavlja svakog meseca, već bi se smanjio i prostor za greške.
Potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i partner u kompaniji KPMG, koja je izradila analizu za potrebe NALED-a Igor Lončarević kazao je da je Poreskoj upravi tokom 2021. podneto 50.000 zahteva za preknjižavanje što je u odnosu na 10,7 miliona uplata manje od pet odsto, ali, dodao je, kada se to posmatra u odnosu na broj preduzetnika, vidi se da na 10 preduzetnika ima dva zahteva za preknjižavanje.
Analiza KPMG-a i NALED-a razrađuje tri opcije uvođenja objedinjene uplate i njihove prednosti i izazove.
Preporuka je da se preduzetnicima omogući jednostavnija uplata prema svom PIB-u, uz dobijanje jedinstvenog BOP-a (broj odobrenja za plaćanje) za svaki mesec, što bi i institucijama (PU, PIO, RFZO i dr.) olakšalo praćenje uplata i starosti duga.
Takođe, na ovaj način otvorio bi se prostor i za automatizaciju procedura za eBolovanje, porodiljsko odsustvo i dr.
“U prilog ideji za uvođenje objedinjene uplate ide i to što ne zahteva promene zakona već samo izmenu pravilnika kojim bi bio uveden jedinstveni račun dok bi PU i Uprava za trezor protokolom uredili preusmeravanje sredstava pojedinačnim institucijama”, rekao je Lončarević.
Naglasio je da to znači da odgovornost za pravilnu raspodelu novca više ne bi bila na preduzetnicima nego na državi.
Lončarević je objasnio i da bi jedinstveni račun koristili paušalci i preduzetnici koji ne isplaćuju sebi zaradu dok bi preduzetnici sa ličnom zaradom na ovaj račun uplaćivali porez, a na drugi ostale obaveze.
StarTeć je trogodišnji projekat za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede u Srbiji koji sprovodi NALED, u saradnji s Vladom Srbije, a finansira kompanija Filip Moris u Srbiji.
Cilj projekta je ubrzanje rasta preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća i transformacija tradicionalne ekonomije u digitalnu, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Tanjug / Foto: Ilustracija
