Kakav je vaš odnos prema telesnoj aktivnosti? Da li mrzite vežbanje, tako da vas čak i pomisao na šetnju podseća na napor? Ili se nerazumno bacate iz jedne aktivnosti u drugu, od ovih do onih vežbi?
Možda ste jedan od takozvanih vikend-ratnika, ljudi koji se tokom nedelje ne bave nikakvim telesnim aktivnostima, a onda se prvom prilikom bacaju na divlje, dugotrajne vežbe — u vidu celodnevne vožnje rasklimanim biciklom ili besomučnog plivanja u jezeru.
Možda ste u relativno dobroj kondiciji. Dovoljno ste disciplinovani da biste triput nedeljno vežbali u obližnjoj dvorani ili klubu, ali vam je ta rutinska aktivnost jako dosadna. Frustrirani ste kada morate da legnete na tlo, da zakačite stopala ispod teške šipke i prisilite se da se nekoliko desetina puta podignete u sedeći položaj. Pa ipak, uprkos trudu, ne postižete rezultate kakve biste želeli.
Celog života sam imala priliku da živim na različitim kontinentima i učim od različitih naroda i kultura. Primetila sam različit odnos prema vežbama kakav imamo mi u Severnoj Americi. U Rusiji sam viđala ljude koji su od napora svakodnevnog života bili potpuno iscrpljeni, nasmrt umorni poput izgubljenih lutalica što spavaju pokraj stanica metroa, a ipak u svojim pretrpanim stanovima žustro rade sklekove. No, posle toga ne bi vežbali mesecima, možda čak i godinama. U Južnoj Africi videla sam kako ljudi obuvaju stare patike i trče deset kilometara, a na sastanku posle trčanja puše do iznemoglosti. U Severnoj Americi se automobilom vozimo do obližnje trgovine na uglu, a onda sednemo na sobni bicikl, neretko postavljen ispred televizijskog aparata, ne obraćajući pažnju na položaj ili metod. Uprkos tome što sam se dugo bavila plesom i baletom, čak i ja sam dvadesetak godina bila odvojena od sopstvenog tela, verujući da su intelektualne sklonosti »plemenite«, a telesne »površne«.
Strah od ograničenja
Ono što nam otežava održavanje zdravog odnosa prema telesnoj aktivnosti nisu samo stavovi. Neki od nas imaju telesno ograničenje ili se oporavljaju od kakve bolesti. Verujemo da zbog slabog kolena ili gležnja nikada više nećemo moći da se sagnemo kako bismo oplevili vrt ili se u čučnju poigrali s detetom, da nikada više nećemo moći da udobno ležimo na stomaku ispod razgranate krošnje ili da se sagnemo kako bismo se divili lepoti vrta. Zastrašuje nas i sama pomisao na neki novi sport jer se bojimo da ćemo pogoršati stanje ozleđenog dela tela ili istegnuti mišiće koje nismo dugo koristili.
Od fizičke aktivnosti nam je dobro
Svakoga dana možemo da pročitamo neki novi članak o koristima koje donosi vežbanje ili da pogledamo televizijsku emisiju o tome. Svesni smo da se izvrsno osećamo posle duge šetnje. Vidimo kako su naše životinje zdrave i ljupke dok uživaju rastežući se. Čuli smo za istraživanja koja tvrde da vežbanje pomlađuje telo koje stari, smiruje stres i napetost, smanjuje krvni pritisak i rizik od mnogih bolesti. Za neke metode vežbanja, uključujući pilates vežbe s loptom, tvrdi se da mogu da učine i mnogo više. Ali, uspeh bilo koje vrste vežbanja podrazumeva odgovornost onoga koji vežba i zavisi od načina na koji se u mentalnom, emocionalnom i telesnom smislu ovaj odnosi prema vežbama. Nadam se da ćete vi, poput mnogih drugih ljudi, u potpunosti prihvatiti pilates vežbe s loptom, i da će one biti ispunjenje vaše želje za pokretom…
Preuzeto: Zdravahrana.com
