Zainteresovani halabukom koju u kontinuitetu pokušava da raširi takozvani Pokret “Odbranimo šume Fruške Gore”, uključili smo se u istraživanje sadržaja koji ovaj Pokret propagira i razlozima koje navodi kao ključnim za održavanje protestnog skupa zakazanog za sredu, 17. februara, ispred sedišta preduzeća koje upravlja Nacionalnim parkom Fruška Gora.
Koristeći se parolama poput “Zaustavimo varvare sa motornim testerama koji pustoše Frušku goru! Banditi seku šumu da bi napunili svoje džepove”, ova grupa ljudi svakodnevno pokušava da ubedi što veći broj ljudi u ispravnost svoje borbe. Međutim, zdravorazumski razmišljajući svaki čovek će se prvo pozvati na onu čuvenu “nije važno šta se priča, već ko to priča”, te smo, rukovodeći se time, mi odlučili da zagrebemo malo dublje ispod površine i dobijemo malo više saznanja o celoj ovoj priči.
I gle čuda, kao i mnoge druge na socijalnim mrežama organizovane grupe, tako nažalost i ova, radi bez pokrića. Iza njihovih objava i prilično ozbiljnih optužbi, ne stoje nikakve činjenice, niti konkretni, proverljivi podaci.
Ne bi, međutim, delovanje male grupice eko-zaverologa imalo nikakvog značaja da nije podržano i stavljeno u funkciju šire, destruktivne političke akcije koja se odvija u našoj državi. Nimalo slučajno, oni poslednjih meseci dobijaju sve više prostora za senzacionalističko plasiranje svojih tvrdnji na medijima poput N1 i Nove S. U pitanju je, dakle, smišljena instrumentalizacija u cilju mobilizacije šire javnosti oko naizgled nespornih tema kao što je to zaštita životne sredine.
Ipak, iz višestrukih razloga, nužno je stati iza stotina inženjera, šumara, zaštitara i čuvara, ljudi posvećenih sopstvenom pozivu, koji su za 60 godina postojanja ovog nacionalnog parka utrostručili ukupnu drvnu masu, očuvali zaštićena područja i doprineli razvoju turizma na ovoj prelepoj planini. Plasiranje fotografija naslaganih debala pored nekog šumskog puta i nazivanjem toga ekocidom, svakako je u ovom slučaju samo loš pokušaj plasiranja neistine. To naročito groteskno deluje kada se osvrnemo na akciju Nacionalnog parka u kojoj je nedavno posađeno čak 60.000 novih sadnica, za koju su isti odmah na svojim grupama objavili da se od 60.000 sadnica zaprimilo svega 150(?!).
A ko su organizatori najavljenog protesta? Na čelu pokreta pretenciozno nazvanog “Odbranimo šume Fruške gore” (od koga?!) nalazi se izvesna Dragana Arsić. Predstavljajući se kao ekolog, iako za tako nešto nema nikakvih stručnih kvalifikacija niti znanja, ona larmom pokriva odsustvo bilo kakvih ozbiljnijih argumenata ili dokaza za optužbe koje se iznose, dok podstrek za sprovođenje svojih ideja nalazi u ciničnim obećanjima Dragana Đilasa da će je postaviti na čelo Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Zbog svega navedenog, nužno je na otvoren način sagledati pravu istinu koja se krije iza višemesečne kampanje protiv Nacionalnog parka Fruška Gora, a ona nema veze sa šarlatanskom pričom koju sprovode oni koje veze sa ekologijom nemaju, već sa onim što je evidentno, a to je da ova prelepa planina dobija svu neophodnu brigu i pažnju, i sasvim smo sigurni da će o njenom očuvanju nastaviti da brinu oni koji su za to zaduženi i koji to pre svega rade iz ljubavi, a ne iz koristi.
