Većina stručnjaka za ishranu slaže da pretežna količina kalorija koje unesemo treba da dolazi upravo od ugljenih hidrata. A ipak, smanjenje količine unetih ugljenih hidrata, i zamena nekvalitetnih izvora ugljenih hidrata (rafinisanog šećera, džank slatkša i sl) namirnicama koje su najkvalitetniji izvori ugljenih hidrata (integralne žitarice, voće, povće) može da potpuno promeni metaobolizam i donese neke dobre stvari, mada one mogu biti praćene i određenim stvarima koje baš i nisu prijatne. Dakle, evo šta će se najverovatnije desiti u vašem organizmu kad značajno smanjite unos ugljenih hidrata.
Sagorećete više masti
Kad smanjite količinu ugljenih hidrata u ishrani, gubitak masti je gotovo automatska posledica. Ugljenih hidrati su prvi nutrijent koji se razlaže nakon obroka. Međutim, kad organizam dobije dovoljno energije, svaki višak ugljenih hidrata mora da se uskladišti u vidu masti. To postaje problem kad nastavljate da konzumirate ugljene hidrate pre nego što vaš organizam uspe da sagori one koje ste već pojeli. Vremenom se u organizmu stvaraju naslage masti. Čim smanjite količinu ugljenih hidrata, time omogućavate organizmu da sagori masti koje bi inače uskladištio za kasnije.
Ako se smanjenje unosa ugljenih hidrata kombinuje sa odgovarajućom fizičkom aktivnošću uz dovoljan unos biljnih vlakana, kvalitetnih masti i proteina, onda je to dobitnička kombinacija za mršavljenje.
Smanjiće se “loš” holesterol. Ima dosta namirnica koje doprinose podizanju nivoa LDL (“lošeg”) holesterola u krvi. Smanjenje unosa ugljenih hidrata – posebno dodatog šećera – može da doprinese smanjenju LDL holesterola. Pored toga, prerađene namirnice treba zameniti kvalitetnim proteinima i zdravim mastima (npr. maslinovo, kokosovo ulje), što takođe može da poboljša odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola.
Izgubićete težinu u obliku vode. Smanjenje unosa ugljenih hidrata dovodi brzo do smanjenja težine – ali to je uglavnom gubitak vode. Nakon početnog gubitka vode, dalje mršavljenje ide mnogo sporije; zato puko smanjenje količine ugljenih hidrata verovatno nije dobra dugoročna strategija za mršavljenje. Smanjen unos ugljenih hidrata može da donekle poremeti metabolizam, tako da osećate manjak energije. Dakle, smanjenje unosa nezdravih, rafinisanih ugljenih hidrata je dobro, ali ekstremno smanjenje unosa svih ugljenih hidrata (npr. voće, integralne žitarice) može imati neprijatne posledice. Ne treba zaboraviti da nisu svi ugljeni hidrati loši.
Šta bi bilo kad biste potpuno isključili ugljene hidrate iz ishrane?
U stvari, ugljeni hidrati se nalaze u gotovo svim namirnicama. Jedine namirnice koje ne sadrže ugljene hidrate su meso, riba i masti. Da li biste mogli da živite od mesa, ribe i masti? Verovatno da, ali po cenu skraćenja životnog veka. (Eskimi se, na primer, hrane tako, a njihov prosečni životni vek je manji od 50 godina.)
Smanjenje ugljenih hidrata ne samo da dovodi do gubitka masti, već i do gubitka mišićne mase. Bez dovoljno energije koju mu daju ugljeni hidrati, vaš metabolizam bi se usporio, što bi opet smanjilo broj kalorija koje vaš organizam sagoreva. Imali biste više štete nego koristi. Pametnije je ići srednjim putem: izabrati zdrave izvore ugljenih hidrata (voće, povrće, integralne žitarice), a izbaciti nezdrave (rafinisani šećer i testa npr.) i uvesti u ishranu malo više kvalitetnih masti i proteina.
Piše: Vanja
