Dejan Filipović, predsednik Sudijske komisije Fudbalskog saveza Srbije, pored visoko plaćene funkcije u Telekomu, mesečno od FSS inkasira 3.000 evra mesečno, plus zavidne dnevnice za međunarodne utakmice, kojima prisustvuje kao posmatrač.
Ali, izgleda da materijalni efekat, o kojem mnogi igrači i treneri u srpskom fudbalu mogu samo da sanjaju, nije dovoljan motiv Filipoviću da opravda dato poverenje.
Filipović kao da namerno odbija da se posveti podizanju nivoa kvaliteta sudijske organizacije. Kao da namerno ne insistira na kvalitetnijem pristupu utakmicama samih sudija. Sve to, direktno, ima poražavajuć efekat na celokupan srpski fudbal.
Suđenje u Superligi Srbije daleko je ispod nivoa koje ovo takmičenje treba i zaslužuje da ima. I nisu za to krive samo sudije. Osnovnu odgovornost snosi onaj ko ih organizuje i ko ih, u suštini, drži kao taoce.
Primera radi, Filipović je na konferencijama za medije, koje prati cela zemlja, direktno priznavao sudijske greške, koje su isključivo plod i odraz nestručnosti i raznih igrarija njega i njegovih saradnika. Često je sudije i kažnjavao ishitreno, bez dubljeg uvida u situacije, nekada da bi sebe “oprao”, ali u većini slučajeva da bi im poslao poruku.
Cela sportska javnost u Srbiji, iz nedelje u nedelju, samo učvršćuje mišljenje da je Sudijska organizacija odavno izgubila kompas. Suđenje više nije nezavisno, niti se sudi pošteno. Očigledno je da se Filipović trudi da se umili svim centrima moći u srpskom fudbalu, kako bi zadržao funkciju.
Sve je to dovelo do totalne anarhije, do urušavanja sistema vrednosti, pada moralnih normi, izostanka sportskog duha i devastacije srpskog fudbala. Ko ima motiv da igra ili vodi tim, ako unapred zna da će sudije odlučivati o ishodu utakmice?
Nažalost, svedoci smo urušavanja krovne organizacije čija je obaveza da svima, u svim rangovima takmičenja, obezbedi nezavisno suđenje i pravo na pošten ishod. Suprotno tome, baš zbog uticaja Filipovića, više se ne zna ko kome i zbog čega “pomaže” i ko je kome i zbog čega dužan “usluge”.
Ako tome dodamo kuloarske priče, a gde ima dima ima i vatre, da su određeni klubovi uspevali da poboljšaju svoj tretman u delegiranju i krajnim ishodima utakmica, tako što su Filipović pomagali u izgradnji vikendica i drugih nekretnina, možda ćemo lakše da dođemo do odgovora na pitanje: Zašto se i kako pokvario kompas fudbalske Srbije?
