Psiholog Milka Zlatić kaže da je polazak u prvi razred često veći stres za roditelje nego za dete, ali da uz adekvatnu pripremu to može da prođe prilično “glatko”. Ali, šta ta adekvatna priprema podrazumeva, šta vi kao roditelj treba da uradite?
– Adekvatna priprema, između ostalog, znači i otvoren i iskren razgovor sa detetom o tome šta ga u školi očekuje. Bilo bi dobro da pružite odgovor na svako pitanje svog deteta o školi, bez omalovažavanja njegovih strepnji ili dilema. Ne treba da ‘plašite’ dete školom i obavezama koje ga očekuju, ali treba da mu kažete da ga očekuju školske obaveze, da ga u školi očekuju nova znanja, da će savladati neke nove veštine, da školska pravila treba da se poštuju, da će nekada biti teško ili iskrsnuti neki problem, ali da će uvek imati podršku i nastavnika i svojih roditelja, da će upoznati nove drugove…
Drugim rečima, treba što realnije da kažete detetu šta ga očekuje u školi, kako bi krenulo spremnije i opuštenije.
Psiholog ističe i da “treba sa detetom prošetati do škole, ispričati neku prigodnu priču, na primer o tome kako se škola zove, ko ide u tu školu a da ga dete poznaje, pokazati kakvo je školsko dvorište…”.
Mnogi mališani na početku imaju problem jer nisu naviknuti da duži vremenski period sede mirno. Šta tu mama i tata mogu da urade?
– Pravila ponašanja u učionici deca će dogovoriti sa svojim nastavnikom, a u okviru obaveznog predškolskog prorgama trebalo bi da su već naučila da sede i rade određeno vreme.
Kad smišljaju izgovore da ne idu u školu…
Neretko se dešava da nekoliko dana nakon posle polaska u školu, deca počinju da smišljaju izgovore “muka mi je” ili “boli me stomak”, da ne bi išla u školu. Ako se ovaj scenario desi i sa vašim mališanom, evo kako treba da se postavite.
– Ako dete ima određene tegobe ujutru pre polaska u školu, roditelj ne treba da ismeva dete zbog toga, da ga zastrašuje, preti mu, ucenjuje, što ponekad roditelji rade, već da utvrdi uzrok tegoba. Obratite pažnju da li se tegobe javljaju i popodne ili samo ujutru, razgovarajte sa nastavnicom u školi, odvedite dete kod lekara, istrajavajte u objašnjenju da u školu mora da se ide, ali da se dete može obratiti svojoj nastavnici ako se loše oseća, da ona može da pozove roditelje. Drugim rečima, objasnite detetu da u školu treba da se ide, a da se eventualni problemi mogu rešavati – savetuje Zlatićeva.
Deca umeju da budu divna i saosećajna, ali i vrlo surova, pa vrlo lako nađu razlog za ruganje svojim školskim drugarima. Kako da pripremite dete na to, treba li da ga učite da uzvrati istom merom?
Dete već u ranom uzrastu treba da učite da sarađuje sa drugom decom (i braćom i sestrama), da se dogovara, da kaže šta mu se sviđa, šta ne, da ne sme da povredi drugo dete, ali i da kaže ako neko drugo dete povređuje njega. Dete mora imati poverenje u odrasle (roditelje, nastavnicu…) da će ga zaštititi ako bude ugroženo nečijim ponašanjem. Ne treba da usmeravate dete da vraća istom merom, već da kaže jasno šta mu smeta, da napusti situaciju koja mu ne odgovara, da obavesti nastavnicu ili roditelje o onome što se događa.
Ko treba da radi domaće zadatke?
Polazak u prvi razred mališanima donosi mnoštvo novina, između ostalog i domaće zadatke. Svedoci smo da je sve više roditelja koji se ponašaju kao da oni opet idu u školu, pa uredno rade dečje domaće zadatke, što baš i nije dobro za dete. Da ne biste došli u tu situaciju, kako da naučite dete da samo pakuje knjige, radi domaće zadatke (uz vašu pomoć kada je to neophodno, naravno)?
Preuzeto: Srbija Danas
