Jedna je od „bolesti u porastu“, zaista, sve više dece oboljeva, pa da se upoznamo sa njom.
Zašto se javlja „kijavica na polen“?
Ova bolest nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta. Na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela (koje stvara organizam deteta koje ima sklonost ka alergijama) što se manifestuje otokom sluznice koja luči providan, “vodenast” sekret.
Kako je nos „prvi filter“ disajnih organa, ne treba da čudi što je baš alergijski rinitis (stručni naziv za polensku kijavicu) ubedljivo najčešća prolećna alergijska bolest.
Kada počinje?
Nije baš lako pogoditi vreme cvetanja polena. To zavisi od trajanja i karaktera zime.
Postoje i trave koje cvetaju u jesenjem periodu. Takva je ambrozija koja raste duž rečnih tokova i koja pravi probleme alergičnoj deci nekada već od kraja avgusta, a obično u septembru.
Kako izgleda dete koje ima polensku kijavicu?
Lako ih je prepoznati – stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić, a često imaju i lako “zakrvavljene” oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis). Tegobe počinju sa cvetanjem trava, mada se pogrešno povezuje sa “macama” koje stvaraju topole (koje se vide, a NE smetaju kao nevidiljivi polen).
Kako se postavlja dijagnoza?
Pedijatar veoma lako postavi kliničku dijagnozu alergjiske kijavice. Potvrda dijagnoze se dobija alergološkom obradom. Obave se takozvane “kožne probe” koje za petnaestak minuta otkriju koje travke smetaju detetu. One su veoma jednostavne i pouzdane (ovo baš i ne važi za male bebe), ali i dostupne imajući u vidu veoma prihvatljivu cenu. Alergije se veoma precizno mogu otkriti iz uzorka krvi (“iz vene”) ali se radi o skupljim analizama.
Kada se jednom postavi dijagnoza, većina roditelja brzo nauči da prepozna ovu bolest kod svoje dece.
Koji decu „napada“ polen?
Nema pravila, ali se retko sreće u prvim godinama života. Ima dece koja u petoj godini dobiju prvi alergijski rinitis, ali se dešava u odraslom dobu.
I dalje ne znamo zašto kod neke dece bolest započne rano, a neka deca porastu pre prvih simptoma alergijske kijavice.
Ima li leka?
Kako je polen na ovim prostorima nemoguće izbeći, stub odbrane od polenske kijavice su antialergijski lekovi:
– Antihistaminici
To su lekovikoji blokiraju dejstvo histamina – jednog od najvažnijih (ali ne i jedinog) medijatora alergijske reakcije. Antihistaminici koji se upotrebljavaju poslednjih dve decenije ne prodiru u mozak pa nemaju uspavljujući efekat, a imaju odlične terapijske efekte.
Najviše se koristi preparat loratadin, desloratadin i cetirizin se najviše korite kod dece jer imaju odličnu efikasnost uz minimalne neželjene efekte. Velika je prednost što se daju u samo jednoj jutarnjoj dozi, pa je opasnost od zaboravljanja uzimanja leka mala.
– Nazalni kortikosteroidi
Kortikosteroidi za lokalnu (nazalnu) primenu nisu “bauci”, ali prekomerna i produžena primena može dovesti do nepotrebnih komplikacija. Ovo su veoma efikasni lekovi, ali ih ne treba uzimati “na svoju ruku” – neka ih pedijatar prepiše i kontroliše efekte terapije!
Jedan broj dece uz antihistaminike zahteva i dodatnu terapiju “ozbiljnijim lekovima” kao što su kortikosteroidi za lokalnu primenu u nos. Nazalni steroidi traže nekoliko dana za početak dejstva, pa ako je noz “prepun” mogu se kratkotrajno koristiti “standardne” kapi za nos koje sužavaju proširene krvne sudove i tako (pored olakšavanja simptoma) pomažu da nazalni kortikosteroidi budu efikasniji.
Kada početi terapiju
Ne treba čekati da se alergija “razbukta” pa početi terapiju. Idealno je par nedelja pre cvetanja trava započeti lečenje iako nema simptoma bolesti. To nije lako precizno utvrditi, ali sa prvim danima proleća treba početi preventivnu antihistaminsku terapiju.
Savremna terapija alergijskog rinitisa je dovela do skoro potpune kontrole ove bolesti. Kritična je prva sezona bolesti kada dete i roditelji još i ne znaju o čemu se radi. Zato ako vidite da vam dete kija ili kašlje sa prvim lepim danima obratite se pedijatru jer se neprijatni simptomi i znaci polenske kijavice mogu uspešno lečiti.
A imunoterapija
Imunoterapija obećava i kod dece sa alergijskim bolestima. Radi se o davanju malih količina alergena (za koje je odgovarajućim testovima definitivno pokazano da izaziva problem kod deteta) koji se sada vreme aplikuju oralno. Počinje se sa malim koncetracijama alergena koje se postepeno povećavaju i daju deci u definisanim vremenskim razmacima. Imunoterapija alergijskog rinitisa (polenske kijavice) daje dobre rezultate kod starije dece i odraslih, a jedan od glavnih ograničavajućih faktora je cena preparata koji se upotrebljavaju veoma dugo!
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
