Gradska skupština Porto Alegra u Brazilu usvojila je zakon koji je napravio ChatGPT, što je izazvalo burne reakcije tamošnje javnosti.
Verovatno prvi zakon u toj zemlji koji je napisala veštačka inteligencija usvojen je u oktobru, a njegov sadržaj ChatGPT osmislio je na zahtev gradskog odbornika Ramira Rozarija, koji je nedavno priznao da nije napravio nijednu izmenu u predloženom tekstu.
Zakon se, inače, odnosi na zabranu naplate zamene vodomera poreskim obveznicima u slučaju da uređaji budu ukradeni.
Rozario je rekao za Associated Press da predlog verovatno ne bi došao ni do glasanja, da je kojim slučajem svoje kolege odbornike prethodno informisao o tome ko je zaista sastavio njegov tekst.
Ovako, Gradsko veće od 36 članova jednoglasno je usvojio predlog i zakon je stupio na snagu 23. novembra.
“Ne bi bilo fer prema narodu da rizikujemo da projekat ne bude odobren, samo zato što ga je napisala veštačka inteligencija”, izjavio je Rozario.
“AI ne može da razume sve kompleksnosti zakona”
Dolazak ChatGPT-a na tržište pre samo godinu dana izazvao je globalnu debatu o uticaju potencijalno revolucionarnih četbotova sa veštačkom inteligencijom.
Iako ga neki vide kao moćan alat, on je takođe izazvao zabrinutost zbog nenamernih ili neželjenih posledica koje može imati zaduživanje mašina za zadatke koje su do sada uvek obavljali ljudi.
Veliki jezički modeli veštačke inteligencije koji su u osnovi četbotova poput ChatGPT funkcionišu tako što iznova i iznova pokušavaju da pogode sledeću reč u rečenici i skloni su greškama i širenju lažnih informacija.
Svi četbotovi mogu ponekad da “izmisle” informacije dok sumiraju neki dokument, a šanse za greške variraju od tri do čak 27 procenata, pokazalo je nedavno istraživanje tehnološke kompanije Vektara.
U članku koji je početkom godine objavio Endrju Perlman, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Safolku, stoji da ChatGPT “može da predstavlja još značajniji iskorak od pojave interneta”, ali i upozorio na njegove potencijalne nedostatke.
“On možda ne može uvek da uzme u obzir sve nijanse i kompleksnosti zakona. Pošto je to mašinski sistem učenja, on možda nema isti nivo razumevanja i rasuđivanja kao advokati, kada je reč o interpretaciji pravnih principa i presedana. To bi moglo da dovede do problematičnih situacija u kojima je potrebna dublja pravna analiza”, napisao je Perlman.
I u Americi jedan predlog zakona pisao ChatGPT
Rozario nije prvi službenik naroda koji je testirao zakonodavne sposobnosti ChatGPT-a, ali je svakako do sada najuspešniji.
Senator Bari Finegold iz Masačusetsa koristio je četbot da mu pomogne u pisanju predloga zakona namenjenog za regulisanje AI modela, uključujući i sam ChatGPT. O tom predlogu tek treba da se glasa.
Finegold je prošle srede izjavio da bi ChatGPT mogao da pomogne u nekim “dosadnim” delovima zakonodavnog procesa, uključujući tačnu i brzu pretragu i citiranje već postojećih zakona.
Međutim, ključno je da svi znaju da je ChatGPT ili sličan alat korišten u procesu, dodao je on.
U Rozarijevom slučaju, takva transparentnost nije postojala, ali on kaže da je njegov cilj bio, ne samo da reši lokalni problem, nego i da podstakne debatu.
“Uveren sam da će čovečanstvo iskusiti novu tehnološku revoluciju. Svi alati koje smo razvili kao civilizacija mogu da se koriste za dobro i za zlo. Zato moramo da pokažemo kako možemo da ih koristimo za dobro”, istakao je Rozario.
Porto Alegre, grad sa 1,3 miliona stanovnika, drugi je najveći na jugu Brazila, a predsednik Gradskog veća Hamilton Sosmajer, otkrio je da je Rozario angažovao ChatGPT za pisanje predloga, kada se taj odbornik hvalio o svom poduhvatu na društvenim mrežama.
Sosmajer je isprva za lokalne medije rekao da smatra to “opasnim presedanom”, ali je u međuvremenu promenio mišljenje.
“Počeo sam više da čitam dubinski i primetio da će na sreću ili nesreću, ovo biti trend”, rekao je Sosmajer.
