Crna Gora nalazi se mesecima u dubokoj političkoj i institucionalnoj krizi, a aktuelna vlada premijera Dritana Abazovića u tehničkom je mandatu više od pet meseci otkako joj je izglasano nepoverenje. Poslednji pokušaj dogovora o formiranju nove vlade je propao, a u međuvremenu je predsednica skupštine Danijela Đurović za 19. mart raspisala predsedničke izbore koji bi mogli, kako su ocenili analitičari, da budu “pitanje svih pitanja”. Međutim, iako je do njih ostalo nešto manje od dva meseca, nepoznanica je mnogo, a čak bi i proglašenje konačnih rezultata moglo da bude dovedeno u pitanje s obzirom na to da je Ustavni sud u blokadi.
Klupko političke krize u Crnoj Gori postalo je prilično zamršeno, a iako je mandat za sastav vlade dodeljen lideru Demosa Miodragu Lekiću, parlamentarna većina iz 2020. nije uspela da postigne nikakav dogovor. Sve je jasnije da će Crna Gora razrešenje morati da traži na vanrednim parlamentarnim izborima, ali, iako su postojali uslovi da se oni održe kada i predsednički, sagovornici Euronews Srbija prilično su sigurni da se to neće desiti jer vremena za njihovo raspisivanje i organizovanje nema.
A pre tog 19. marta još nekoliko pitanja je bez odgovora. Jedno od možda najvažnijih tiče se samog spiska predsedničkih kandidata, gde osim povremenog nagađanja u medijima, nijedno ime nije zvanično saopšteno. Potencijalna kadidatura aktelnog predsednika Mila Đukanovića i dalje “visi u vazduhu”, a nije jasno ni kakvo političko pregrupisavanje bi moglo da se očekuje i kada je reč o ostalim strankama, pre svega grupe koja je činila parlamentarnu većinu posle izbora 2020. godine.
I dok se rasplet iščekuje, Crna Gora na tom putu ima i važan zadatak izbora sudija Ustavnog suda, što je proces koji već nekoliko puta nije imao uspeha. Baš zbog instucionalne blokade iz Vašingtona i Brisela u Podgoricu sve češće stižu upozorenja, takva da se Crnoj Gori čak preti i zamrzavanjem pristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.
Ko su potencijalni predsednički kandidati?
U javnosti se pominje nekoliko imena kada je reč o potencijalnim kandidatima, a Vijesti pišu da su tu aktuelni predsednik i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović, profesorka Milica Pejanović Đurišić, lider Demosa i nedavni mandatar za sastav vlade Miodrag Lekić, lider Demokrata Aleksa Bečić, aktuelni rektor Univerziteta Crne Gore Vladimir Božović…
Nijedno ime, međutim, nije zvanično potvrđeno, a dva pitanja su se posebno izdvojila – hoće li se kandidovati Milo Đukanović i mogu li pobednici izbora iz 2020. i opozicija da se dogovore oko zajedničkog imena? Ovo drugo pitanje je praktično već dobilo odgovor jer su i Demokratski front i pokret Evropa sad najavili da će imati samostalne kandidate, a ukoliko ne bude jednog zajedničkog, svog kandidata imaće i Demokrate.
“Izgleda da oponenti DPS nisu smogli snage da nađu zajedničkog kandidata i to mislim da bi moglo da utiče na izbore je bi mogli glasovi da se usitne i mnogo bi bilo bolje kad bi ova većina koja je trenutna, kad bi imala jedinstvenog kandidata, ali se čini da to nije baš lako”, rekla je za Euronews Srbija direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Milka Tadić Mijović.
Politički analitičar Vladimir Pavićević ukazuje da istraživanja pokazuju da bi jedan zajednički kandidat imao bolji rezultat od Mila Đukanovića ukoliko se aktuelni predsednik ponovo kandiduje.
“Uprkos tome, mi na primer imamo najavu ljudi iz DF da oni žele da imaju svog kandidata, neke druge opcije i dalje kalkulišu, ali nema dileme da ovaj zajednički kandidat ubedljivo pobeđuje Đukanovića i moj predlog im je da se upravo pronađe takav kandidat. Ko je taj – ima više takvih ljudi. Jedan na primer o kome se dosta govori jeste Lekić, koji je na primer već imao podršku svih ovih pobedničkih saveza za mandatara”, rekao je Pavićević.
Od čega će zavisiti odluka DPS?
Aktuelnom predsedniku mandat ističe 20. maja. Izbor DPS kandidata, prema rečima njihovih predstavnika, zavisiće od organa te partije i njihovih unutarpartijskih konsultacija. Kako je za Euronews Srbija rekao programski direktor Udruženja za odgovorni i održivi razvoj (UZOR) Marko Pejović, nesumnjivo je da će veliki broj faktora uticati na takvu odluku, zbog čega je u ovom trenutku veoma teško proceniti kolike su šanse da se Đukanović ponovo kandiduje uprkos njegovoj pobedi u prvom krugu 2018. godine.
“Određena istraživanja ukazuju da bi podrška protivkandidatu Đukanovića bila na nivou od 39 odsto, a Đukanoviću 24,4 odsto. Kada je u pitanju DPS, sve češće se govori o partijskom kandidatu poput nekadašnje ministarke odbrane Milice Pejanović Đurišić. Prema izjavama predstavnika oba bloka veoma je teško očekivati da možemo imati dva predsednička kandidata, ali nedoslenost oba bloka u svojim odlukama i izjavama ne bi iznenadila da do toga i dođe”, rekao je Pejović.
I izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje (CGO) Daliborka Uljarević rekla je da nema nijedne zvanične kandidature jer svi gledaju onu drugu stranu kako bi prema tome oblikovali i svog kandidata. Kako dodaje, odluka DPS svodi se na tri opcije.
“Milo Đukanović, čija bi kandidatura imala i pravno spornih elemenata. Druga opcija da ide neko od partijskih čelnika, što je opcija koja je najmanje verovatna i treća da se ide sa zajedničkim kandidatom bloka gde će biti neko ko nije DPS i ko će biti vanstranačka ličnost. U ovom trenutku podjednkeu su šanse da to bude vanstranačka ličnost ili Đukanović”, rekla je ona.
Da li će Crna Gora istog dana glasati na predsedničkim i parlamentarnim izborima?
Ukratko, odgovor je ne. Predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović saopštila je da su predsednički izbori zakazani za 19. mart, a da bi se održali vanredni parlamentarni izbori, Ustav propisuje samo dve mogućnosti: raspuštanje skupštine i donošenje odluke o skraćenju mandata. Kako je objasnio Pejović, ne postoji dilema da je jedan od faktora koji je uticao na ovu odluku bio i politički momentum.
“Nije ni bilo za očekivati da bi ova odluka mogla ići u korist objedinjavanju vanrednih parlamentarnih i redovnih predsedničkih izbora jer partije parlamentarne većine od 30. avgusta, a posebno SNP i URA, svesno nalaze izgovore za njihovo dalje odgađanje. Imajući u vidu da je predsednica skupštine iz SNP-a, tim pre ova odluka ne iznenađuje. Naprotiv, da postoji stvarna intencija za objedinjavanjem onda se mogao odabrati datum do sredine aprila odnosno najkasnije 120 dana od dana raspisivanja kako je predviđeno članom 2 Zakona o izboru predsednika Crne Gore. Na ovaj način ne postoji ni teorijska mogućnost za istovremeno održavanje izbora”, rekao je Pejović za Euronews Srbija.
I dok direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Milka Tadić Mijović ističe da je šteta što datum nije objedinjen jer su Crnoj Gori potrebni parlamentarni izbori, politički analitičar Vladimir Pavićević predlaže rekonstrukciju vlade ukoliko se o novoj ne postigne dogovor.
“Moj predlog je da se nastave ovi razgovori o formiranju vlade, ako se uspe to je u redu, a ako ti razgovori ipak ne bi uspeli, zašto se ne bi ušlo u rekonstrukciju ove Abazovićeve vlade koja se pokazala u ovom periodu od devet meseci kao vrlo snažna, demokratska, politička batina za Mila Đukanovića i DPS. Milova podrška u biračkom telu dramatično pada upravo u periodu ove vlade. I da onda ta vlada nastavi da radi do 2024, do redovnog termina za održavanje izbora i mislim da bi to građani pozdravili”, istakao je Pavićević.
I dok Pavićević ističe da ovi predsedički izbori mogu da utiču na razrešenje krize u Crnoj Gori jer su oni “prilika za puno razvlašćenje Mila Đukanovića i DPS”, Tadić Mijović kaže da je ključno pitanje postao Ustavni sud.
“Ključno pitanje jeste pitanje Ustavnog suda koji ne radi jer nema kvorum, ima samo tri sudije, a neophodna su četiri za kvorum. Predsednički izbori, ako bi se održavali u atmosferi bez Ustavnog suda, to bi bila dodatna nesigurnost, nespkojstvo jer kao što znate ni rezultati lokalnih izbora nisu još verifikovani u nekim opštinama upravo zbog toga što ustavni sud nije mogao da odgovori na žalbe. Prvo i ključno pitanje je pitanje Ustavnog suda i videćemo već u narednim nedeljama da li će partije koje su u parlamentu smoći snage da dođu do kompromisa”, rekla je ona.
Kako je istakla Uljarević, veliki test Crna Gora ima već krajem ovog meseca kada bi šesti put trebalo da se otvori proces glasanja o sudijama Ustavnog suda.
“Na jednoj strani imate obećanje svih aktera da će oni biti kooperativni u tom procesu i naglašavanje da je to pitanje svih pitanja, ali kada dublje razložite njihove izjave vidite da se oni i dalje partijski prebrojavaju da vide ko može da bude čiji kandidat od to četvoro koji će se izabrati”, rekla je ona.
Kakve posledice bi mogla Crna Gora da očekuje ako se ne reši kriza?
Zvaničnici zemalja članica Evropske unije više puta su upozorili Podgoricu na pretnju zaustavljanja pregovora o pristupanju, ako se ne obezbedi puna funkcionalnost Ustavnog suda, a situacija u Crnoj Gori u ponedeljak je bila tema sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu.
Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon posetila je nedavno Podgoricu, a ona kaže i da očekuje da Ustavni sud postane funkcionalan tokom februara, a ako to ne bude slučaj, postoji velika opasnost da Crna Gora ozbiljno odstupi od svog evropskog puta zbog duboke političke krize. I specijalni izaslanik SAD Gabrijel Eskobar upozorio je na “mnogo mogućih posledica”.
“Opomene dobijamo već neko vreme od naših zapadnih partnera ali ja ne stičem utisak da su ključni politički akteri svesni ozbljnosti situacije i da su spremni da pristupe odgovorno rešavanju tog pitanja. Naš pregovarački proces je davno u zastoju, a ono o čemu se sada govori jeste zamrzavanje pregovora, što bi naravno bilo jako loše i ja se nadam da on neće doći taj najgori scenario, a on bi nosio niz vrlo teških posledica i na političkom i na tehničkom i finansijksom planu. Verovatno će se sačekati da se vidi šta je sa ovim izborom sudija”, rekla je Uljarević.
Pavićević, pak, navodi da nije moguće da se donese odluka o blokadi procesa pristupanja EU i to iz jednog ključnog razloga.
“Ova vlada koju danas imamo u Crnoj Gori je najevropskija vlada u poslednjih 30 godina i bilo bi potpuno paradoksalno da vi sada inicirate da se blokira taj put”, istakao je on.
