Pre nešto više od nedelju dana novi premijer Slovačke postao je Robert Fico – lider levice i nekadašnji populistički predsednik vlade. Njegova partija SMER pobedila je liberalnu, zapadno orijentisanu Progresivnu Slovačku sa skoro sedam procenata razlike na parlamentarnim izborima, a pitanje koje se u odmah nametnulo bilo je da li Bratislavu očekuju promene kada je reč o spoljnoj politici. Neki Ficovi prvi potezi ukazali su da je odgovor potvrdan.
Izbori u Slovačkoj održani su 30. septembra i, kako je pisao AP, bili su test za podršku te male zemlje susednoj Ukrajini u ratu sa Rusijom. Za potencijalnu Ficovu pobedu govorilo se da bi mogla da naruši krhko jedinstvo u Evropskoj uniji i NATO. I zaista, Fico nije časio časa da ispuni neka svoja predizborna ovećanja.
Fico je, naime, kampanju bazirao na proruskim i antiameričkim porukama, a jedna od prvih odluka kao novog premijera glasila je da Slovačka neće podržati dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, niti dodatne sankcije Rusiji. Govorio je da će učiniti spoljnu politiku nezavisnom od partnera EU i Vašingtona i zaustaviti migrante koji žele da dođu u Zapadnu Evropu.
On je pohvalio premijera susedne Mađarske Viktora Orbana kao političara koji brani interese svoje zemlje i mogao bi da sklopi savez sa njim tamo gde su njihovi interesi usklađeni.
Ipak, iako je kritikovao Brisel i SAD, Fico je u više navrata govorio da nema nameru da ukloni Slovačku iz Evropske unije i vojnog saveza NATO.
Fico je, podsetimo, ostavku na mestu premijera podneo 2018. godine usred masovnih protesta protiv korupcije nakon što su ubijeni novinar Jan Kuciak i njegova partnerka Martina Kusnirova.
Stopirana vojna pomoć Ukrajini
Centralnoevropska zemlja sa 5,4 miliona stanovnika bila je posebno važna pošto je bila prva članica NATO koja je Ukrajini isporučila borbene avione.
Prema podacima nemačkog instituta Kil, Slovačka je obećala 680 miliona evra ukupne državne podrške Ukrajini do jula 2023. To Slovačku svrstava među zemlje sa najvećom državnom podrškom Ukrajini po BDP, iza Norveške, baltičkih država, Danske i Poljske.
Ipak, predizborno obećanje koje je ispunio i odluka koju je doneo gotovo odmah po polaganju zakletve, izazvala je zabrinutost zbog pukotina u podršci Zapada Kijevu.
Slovački politikolog Branislav Kovačik rekao je za AFP da Ukrajini “neće nedostajati obim (pomoći) koju je pružila Slovačka”, ali je dodao da “svaki gubitak jedinstva i podrške ima simbolično značenje”.
Nekada bliske veze Ukrajine i sa susednom Poljskom takođe su od nedavno u padu.
Nakon pobede njegove stranke, Fico je rekao da “ljudi u Slovačkoj imaju veće probleme od (bavljenja) Ukrajnom” i pozvao na mirovne pregovore jer “dalja ubistva nikome neće pomoći”.
Uoči opštih izbora u Poljskoj prošlog meseca, Varšava je saopštila da će ograničiti isporuku oružja Kijevu jer joj je potrebno da izgradi sopstvenu vojsku.
Govoreći u UN u to vreme, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je govorio da neke zemlje EU “glume solidarnost” i time “indirektno podržavaju Rusiju”.
Ficov koalicioni partner, krajnje desničarska Slovačka nacionalna partija (SNS), izrazila je jasnu prorusku liniju. Predsedavajući Andrej Danko je u julu rekao da teritorije u Ukrajini koje je okupirala Rusija nisu “istorijski ukrajinske”. Ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu se takođe obratio sa “moj dragi prijatelju”.
Slovačka je jedna od najproruskih zemalja u Evropskoj uniji, prema istraživačkom centru Globsec iz Bratislave.
“Uverenje ispitanika da je Rusija odgovorna za rat u Ukrajini iznosi samo 40 odsto, pri čemu je većina pala na narative dezinformacija, okrivljujući Ukrajinu ili Zapad”, navodi se u izveštaju za 2023.
Inače, još jedna od odluka nove vlade je da će Slovačka uputiti dodatne snage na granicu sa Mađarskom radi sprovođenja akcije suzbijanja ilegalnih migracija, izjavio je premijer Slovačke Robert Fico.
“Pozdravio sam činjenicu da je Ministarstvo unutrašnjih poslova kao jedan od svojih prioriteta odabralo stvaranje barijera ilegalnim migracijama. Stoga sam podržao i vest da će večeras moći da se vidi mobilizacija i policijskih i vojnih lica za akciju, ovo nije obuka, nije vežba”, rekao je Fico.
On je istakao da sve dok se ilegalna migracija ne stavi pod kontrolu, postojaće rizik da ljudi povezani sa terorističkim strukturama mogu ući u Slovačku.
Početkom septembra, Slovačka je odlučila da rasporedi oko 500 vojnika kao pomoć policiji u borbi protiv ilegalnih migranata na granici sa Mađarskom, a kasnije su uvedene i granične kontrole na slovačko-mađarskoj granici.
U više gradova u Slovačkoj proglašeno je vanredno stanje zbog povećanog broja ilegalnih imigranata.
Poljska, Češka i Austrija su ranije privremeno obnovile granične kontrole na granicama sa Slovačkom zbog naglog povećanja broja ilegalnih migranata na takozvanoj “balkanskoj ruti” koja vodi preko balkanskih država ka zapadnoevropskim zemljama.
