Smatra se da je pomelo (Citrus maxima ili Citrus grandis) predak grejpfruta. To je posebna vrsta, a ne hibrid.
Neki ga nazivaju tajlandskim ili kineskim grejpfrutom, ali nije kiseo poput grejpfruta – slatkastog je ukusa i malo čvršći. Kora je znatno deblja nego kod ostalih agruma (citrusa); beli sloj ispod kore je sunđerast i gorkastog ukusa. Plod može biti težine jedan do dva, pa i do pet kilograma.
Postoje tri varijeteta ovog tropskog voća: beli, roze i crveni. Roze i crveni su slađi od belog. Pomelo je odličan izvor vitamina C. Sadrži i značajne količine karotina, kalijuma i folne kiseline a količina sastojaka zavisi od varijeteta i boje ploda.
Pomelo se najčešće koristi u ishrani svež, ili se od njega spravljaju sokovi. Kora se može koristiti za izradu džemova. Kora i sadržina pomela se u Aziji koriste za pripremu slatkih jela i deserata. Dobar je za voćne salate i kao dodatak salatama od povrća.
Može da zameni grejpfrut, pomorandžu ili čak ananas u mnogim receptima.
Plodovi pomela nedeljama mogu da stoje na sobnoj temperaturi, a na temperaturi frižidera mesecima.
U Kini plodove pomela koriste za jačanje pluća i slezine. Kinezi prave prirodne lekovite preparate od ovog voća: od semenki, cvetova, zrele kore i komada mladog voća, obično tako što ih osuše. Upotrebljavaju ga za lečenje kašlja, oteklina, kod povraćanja, problema sa varenjem, trovanja alkoholom, za olakšavanje eliminacije sekreta kod prehlada itd. Malajci ga koriste kod bolova u stomaku, edema (oteklina) i za lakšu eliminaciju gustog respiratornog sekreta. Od prokuvanog lišća prave losione za otekline i čireve.
Plodovi pomela takođe snižavaju povišenu telesnu temperaturu i služe kao pomoćna terapija kod šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, astme i nekih drugih bolesti.
Preuzeto: Zdravahrana.com
