U spomen području Donja Gradina u Republici Srpskoj danas je obeležen Dan sećanja na žrtve zločina NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini.
Komemorativna ceremonija počela je polaganjem venaca na grobno polje “Topole” gde su poštu stradalima – Srbima, Romima i Jevrejima, odali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić.
Venac i cveće su položili i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, premijer Republike Srpske Radovan Višković i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija.
Poštu stradalima odali su i predstavnici udruženja preživelih logoraša i njihovi potomci, predstavnici romske i jevrejske zajednice, kao i ambasada Srbije, Rusije i Mađarske u BiH.
Nakon polaganja venaca, parastos stradalima na grobnom polju “Hrastovi” služio je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, a potom su predviđena obraćanja zvaničnika.
Na komemorativnom skupu pročitano je i pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga povodom obeležavanja Dana sećanja.
Logor Donja Gradina oformljen je 1942. godine u sistemu ustaškog logora Jasenovac, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine.
Prostirao se na 116 hektara, sa skoro 65.000 kvadratnih metara masovnih grobnica, a prema procenama, na tom stratištu ubijeno je 360.000 ljudi, uglavnom Srba.
Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora zaključila je da su Hrvati u Jasenovcu i Donjoj Gradini ubili više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja.
Među stradalima za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac bilo je skoro 20.000 dece.
Rukovodstvo Srbije i Republike Srpske prošle godine je postiglo dogovor o izgradnji Memorijalnog centra u Donjoj Gradini koji bi, prema rečima predsednika Vučića trebalo da bude “svesrpsko svetilište”, ali i podsetnik na sve zločine počinjene nad srpskim narodom na teritorijama koje danas nisu pod kontrolom srpskog naroda.
Kako je najavljeno, taj zajednički projekat sa 80 odsto sredstava finansirala bi Srbija, a 20 odsto Republika Srpska.
Izvor: Tanjug / Foto: Strahinja Aćimović, Tanjug
