Kako bi dete na najbolji način usvojilo pravila ponašanja i steklo zdrave navike, stručnjaci savetuju roditelje da budu odlučni, dosledni i strogi.
Ono na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju pri vaspitavanju svoje dece, jeste i njihovo ponašanje. Kada zahtevaju nešto od svoje dece, sa ciljem da ih nauče nečemu i vaspitaju kako treba, moraju biti opušteni kako deca ne bi imala osećaj da tim zahtevom žele da ih kazne zbog nečega. Ali ipak doza strogoće mora postojati, kako bi deca naučila da to što mama i tata kažu mora da bude tako.
Porodični terapeut Stiv Bidafi napisao je knjigu “Tajna srećne dece” u kojoj navodi da su dobri roditelji oni koji su jasni, odlučni, samouvereni i strogi, dok su “neuspešni” oni roditelji koji pokušavaju da decu vaspitaju agresivnošću ili pasivnošću.
Bidafi kaže da se veštine dobrog roditeljstva mogu naučiti. Potrebno je samo da budete dosledni u svojim zahtevima i da daju do znanja deci da neće odustati od toga i da ne postoji način da se predomislite.
Jako su retki roditelji koji nikad ne pokleknu pred plačem svog deteta i mnogi će radije skloniti igračke za svojom decom nego što će se raspravljati sa njima i ubeđivati ih da to oni moraju da urade. Naravno, to je sve loše, jer se na taj način deca ne uče pravilima koja moraju da važe, niti će naučiti šta znači obaveza, ali i poštovanje roditelja.
Agresivni roditelji su konstantno ljuti na svoju decu, čak kada oni to nisu ni najmanje zalužili, a probleme, kada nastanu, rešavaju isto tako agresivnim ponašanjem. Suprotno tome, pasivni roditelji daju deci previše slobode i ne postavljaju im nikakve granice.
Dokazano je da su strogi, ali opušteni i odlučni roditelji oni koji najmanje i najređe kažnjavaju svoju decu. Kažnjavanje neće imati skoro nikakav pozitivan efekat na ponašnje dece, ukoliko ne postoji nikakva nagrada kada su dobri. Zato autor knjige “Tajna srećne deve” savetuje roditeljima da koriste “moć pohvale” jer ne treba decu vaspitati tako da vas sluša samo zato što se boji vas ili kazne koja ih očekuje ukoliko vas ne poslušaju.
Najbolje bi bilo da roditelji zauzmu stav koji će detetu pokazati da su zaista ozbiljni u svojoj nameri da ne posustanu u zahtevima. Kako biste izbegli nerviranje i nervne slomove, razvijte ton glasa koji će zvučati strogo ali ne i agresivno i koji će se razlikovati od onog koji imate kada se raspravljate. Na taj način dajte do znanja detetu da rasprave nema niti će je biti, a ono će odmah shvatiti da treba da vas, bez pogovora, posluša.
Preuzeto: http://edukacija.rs