Žene koje žive u otprilike polovini svih američkih država mogle bi uskoro da ostanu bez prava na abortus, navodi se u procurilom dokumentu Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država.
U nacrtu mišljenja sudije Semjuela Alita navodi se da je većina sudija suda bila za poništavanje presude poznate kao „Rou protiv Vejda“, kojom je 1973. utvrđeno pravo žene na abortus.
Izgledi da bi skoro 50 godina kasnije ova zaštita širom zemlje mogla biti uskraćena uznemirila je aktiviste, ali je, sa druge strane, obradovala protivnike abortusa.
Aktivisti protiv abortusa i pristalice legalnog prekida trudnoće izašli su na ulice Vašingtona. Demonstranti su nosili trasparente na kojima je pisalo „Pravosuđe, napolje iz moje vagine“ i „Volim nekoga ko je abortirao“, a pojavio se i manji broj aktivista protiv abortusa koji su pevali i skandirali sa bubnjevima i gitarama, dok su im pristalice abortusa uzvraćale da je abortus sastavni deo zdravstvene zaštite.
Konačna odluka suda treba da bude donesena krajem juna ili početkom jula.
O čemu se radilo u slučaju „Rou protiv Vejda“?
Godine 1969, 25-godišnja neudata žena Norma Makorvi, pod pseudonimom Džejn Rou, osporila je krivične zakone o abortusu u Teksasu. Država je zabranila abortus kao neustavan, osim u slučajevima kada je život majke ugrožen.
Zakon protiv abortusa branio je Henri Vejd, okružni tužilac okruga Dalas, pa odatle naziv „Rou protiv Vejda“.
Gospođa Makorvi je čekala svoje treće dete kada je prijavila slučaj i tvrdila je da je silovana. Ali sud je odbacio optužbe i ona je bila primorana da se porodi.
Godine 1973. njena žalba je stigla pred Vrhovni sud SAD, gde je njen slučaj ponovo pretresen zajedno sa slučajem 20-godišnje žene iz Džordžije, Sandre Bensing.
Tada su tvrdili da su zakoni o abortusu u Teksasu i Džordžiji bili u suprotnosti sa Ustavom SAD jer su narušili pravo žena na privatnost.
Sa sedam glasova „za“ i dva „protiv“, sudije su odlučile da vlade nemaju ovlašćenja da zabrane abortuse.
Oni su ocenili da je pravo žene da prekine trudnoću zaštićeno Ustavom SAD.
Kako je slučaj promenio prava žena?
Slučaj je stvorio sistem „trimestra“ koji:
-daje Amerikankama apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca (trimestar) trudnoće;
-dozvoljava neke državne regulative u drugom tromesečju trudnoće;
-ovlašćuje države da ograniče ili zabrane abortuse u poslednjem tromesečju dok se fetus približava trenutku u kom bi mogao da živi van materice.
Sluaj „Rou protiv Vejda“ je takođe utvrdio da u poslednjem tromesečju žena može da izvrši abortus uprkos zakonskoj zabrani samo ako lekari potvrde da je to neophodno za spas njenog života ili zdravlja.
Koja ograničenja za abortus su uvedena od tada?
Tokom 49 godina od okončanja procesa „Rou protiv Vejda“ aktivisti protiv abortusa vratili su ponešto što je izgubljeno.
Godine 1980. Vrhovni sud SAD je potvrdio zakon koji je zabranio korišćenje federalnih fondova za abortus, osim kada je to neophodno da bi se spasao život žene.
Zatim su 1989. godine odobrena dodatna ograničenja – državama je dozvoljeno da zabrane abortuse na državnim klinikama ili da onemoguće državne službenike da ih sprovode.
Najveći uticaj imala je presuda najvišeg suda u predmetu „Planirano roditeljstvo protiv Kejsija“ iz 1992.
Takođe je utvrđeno da države mogu ograničiti abortuse čak i u prvom tromesečju iz nemedicinskih razloga.
Novi zakoni ne smeju da stavljaju „neopravdani teret“ na žene koje traže usluge abortusa. Međutim, žena, a ne nadležni, mora da dokaže da su propisi štetni.
Kao rezultat toga, mnoge države sada imaju ograničenja kao što su zahtevi da mlade trudnice uključe svoje roditelje ili sudiju u svoju odluku o abortusu. Drugi su uveli periode čekanja između trenutka kada žena prvi put poseti kliniku za abortuse i same procedure.
Rezultat ovih ograničenja je da mnoge žene moraju da putuju dalje da bi izvršile abortus, često preko državnih granica, i da za njih plaćaju više.
Šta će se desiti ako presuda u slučaju „Rou protiv Vejda“ bude poništena?
Abortus neće odmah postati ilegalan širom Sjedinjenih Američkih Država.
Umesto toga, svaka država odlučiće za sebe koliko bi abortus bio dostupan ženama koje žive tamo.
Otprilike polovina od 50 američkih država preći će na zabranu abortusa u roku od nekoliko nedelja, a mnoge od njih spremne su da to urade odmah.
Sa druge strane, druge države nastaviće da dozvoljavaju abortus, ne samo ženama u svojoj državi, već i onima koji žive u državama u kojima će to biti zabranjeno.
Postoji 13 država koje imaju zakone koji dozvoljavaju trenutnu zabranu ako Vrhovni sud odluči da poništi „Rou protiv Vejda“.
To su Arkanzas, Ajdaho, Kentaki, Luizijana, Misisipi, Misuri, Severna Dakota, Južna Dakota, Tenesi, Juta, Teksas, Oklahoma i Vajoming.
Još desetak država bi moglo brzo da zabrani ili ozbiljno ograniči pristup, kažu iz Gutmaher instituta, grupe koja se zalaže za mogućnost žena da biraju. Procenjuje se da bi 36 miliona žena u reproduktivnom dobu živelo u državama bez mogućnosti abortusa.
To bi najviše pogodilo siromašne žene i one iz etničkih manjina, kažu u Institutu.
Ove države su uglavnom na jugu i zapadu, što znači da će neke žene možda morati da prelaze velike udaljenosti da bi pronašle kliniku.
Šta američka javnost misli o slučaju „Rou protiv Vejda“?
Većina Amerikanaca (62 odsto) rekla je za centar Pew Research 2019. da bi abortus trebalo da bude legalan u svim ili u većini slučajeva. Samo 38 odsto njih je reklo da bi to trebalo da bude protivzakonito u svim ili u većini slučajeva.
Slične brojke je prikazao CBS njuz 2021. godine, kada su ljudi posebno pitani kakvo mišljenje imaju o procesu „Rou protiv Vejda“.
U toj anketi 62 odsto ispitanika je reklo da želi da zakon opstane, dok je samo 38 odsto njih reklo da želi da se ukine.
Zašto se sve ovo dešava sada?
Od Vrhovnog suda je zatraženo da donese odluku o zakonu Misisipija koji osporava „Rou protiv Vejda“.
Sud se sastoji od devet sudija koji do kraja života rade u njemu.
Predsednik Donald Tramp imenovao je trojicu tokom svog predsedničkog mandata, kada su se pojavila upražnjena mesta.
To je promenilo političku naklonost suda u onu koja je bila skeptičnija u vezi sa slučajem „Rou protiv Vejda“ i više podržavala ograničavanje pristupa abortusima.
Navodno su sva trojica Trampovih imenovanih glasala za poništavanje.
U isto vreme, mnoge republikanske države širom zemlje poslednjih godina usmeravaju svoju pažnju na donošenje restriktivnijih zakona.
Kako je procurio nacrt mišljenja Vrhovnog suda?
Veoma je retko da se odluke Vrhovnog suda objavljuju pre vremena, iako se to desilo sa istorijskom presudom iz 1973. godine u središtu ovog slučaja.
Za dokument koji je objavio sajt Politiko stručnjaci koji pomno prate sud rekli su da misle da je autentičan.
Samo nekoliko ljudi ima pristup odlukama pre nego što postanu javne. Osim toga, nacrt mišljenja se može promeniti.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Tanjug/Sarah A. Miller/Idaho Statesman via AP
