Mladi nemaju s kim da podele dugotrajan stres, traumatična iskustva i negativne emocije.
Samo u jednom danu u toku prošle nedelje, u Srbiji je troje mladih diglo ruku na sebe. Stručnjaci upozoravaju da se mladi nalaze u inače osetljivom periodu, a pandemija ostavlja dodatne posledice po njihovo mentalno zdravlje koje mogu biti nemerljive.
Godinama statistički podaci pokazuju da se suicidalnost, uz saobraćajne udese, nalazi na prvom ili drugom mestu kao uzrok smrtnosti mladih. Psiholog i psihoterapeut Marina Nadejin Simić naglašava da su mladi uvek rizična grupa jer se nalaze u životnom periodu traženja identiteta, na raskrsnici između relativno sigurnog detinjstva i ulaska u svet odraslih koji nudi mnoge izazove.Koja je uloga roditelja
– U trenutku kada je mlada osoba u stanju očajanja, usamljena, s idejom da nema pomoći, da je niko ne razume, da je svet opasno mesto, kad njena patnja pređe granice individualne trpeljivosti, javiće se ideja da je suicid rešenje, pre svega kao bekstvo od patnje. U toj fazi okidač može biti bilo šta, loša ocena, neuzvraćena ljubav, surova šala vršnjaka – ističe psiholog.
Napominje da savremeni način života, prezaposleni roditelji, mladi koji se identifikuju sa uzorima s društvenih mreža, dovodi do toga da nemaju dovoljno razvijene emocionalne i socijalne veštine.
– Brz način života, napredak tehnologije, otuđivanje, paralelni virtuelni svet koje mladi nekad izjednačavaju sa realnošću, sve češće situacije da deca više vremena u toku dana provode sa vaspitačima i nastavnicima nego sa roditeljima nisu dovoljno podsticajni uslovi za optimalni emocionalni razvoj – ukazuje psiholog.Produbljeni problemi
Ona ističe da su u uslovima pandemije potencirani problemi koji su postojali i ranije.
To je definitivno nedovoljna edukacija o neophodnosti sprovođenja mentalne higijene. U pandemijskoj situaciji deca i mladi ne prolaze proces socijalizacije koji je neophodan za njihov razvoj. Učenici u prvim razredima nemaju prilike da se upoznaju, smanjeno je ili onemogućeno druženje i različite sportske, kulturne i druge manifestacije, nastavnici nemaju prilike da im na pravi način pomognu u procesu adaptacije na školu. Generalno, svi vidovi emocionalne i socijalne razmene su smanjeni – navodi ona.
Naglašava da mladi nemaju s kim da podele dugotrajan stres, traumatična iskustva i negativne emocije jer nisu navikli ili ne žele da opterećuju okruženje.Dalekosežne posledice
– Mladi ljudi se dosta stidljivo obraćaju za pomoć, ali svi koji su u kontaktu s njima ukazuju na velike probleme s kojima se u poslednjih godinu dana suočavaju. Jedan deo su realne teškoće, a drugi je izazvan nesigurnošću izazvanom svakodnevnim iscrpljivanjem u prilagođavanju na nove uslove života, bez jasne odrednice kad i kako će se to završiti – kaže psiholog.
Predviđanja stručnjaka ukazuju da ćemo nakon pandemije imati ozbiljan problem s mentalnim zdravljem cele populacije pa tako i mladih.Znaci upozorenja
Psiholog podvlači da je na roditeljima velika odgovornost da uz podršku i razgovore prate raspoloženje svoje dece.
– Promene ponašanja, povlačenje u sebe, prekomerno uzimanje ili odbijanje hrane, poremećaji spavanja, radna neefikasnost, odsustvo životne radosti, agresivnost, napetost su signali da treba proveriti o čemu se radi. Depresija, anksioznost, doživljaj patnje, bespomoćnosti i sagledavanje sveta kao lošeg mesta je uvod u suicidalne ideje. Kada osoba uđe u tu fazu, njena psihološka otpornost je snižena i bilo koja situacija, makar i bezazlena, može da je gurne u pravcu pokušaja suicida – upozorava Nadejin Simić.
Foto: Profimedia
Preuzeto: Srbija Danas
