Tridesetog dana avgusta streljan je jedan od najdarovitijih srpskih slikara, Sava Šumanović. Dva dana pre nego što je odveden u kaznionicu završio je svoje poslednje delo, prebogato simbolima.
Prema svedočenju Perside Šumanović, 28. avgusta su u njihovu kuću u Šidu ušla dva agenta u civilnoj garderobi i odvela njenog sina u kaznionionicu u Sremskoj Mitrovici.
Agenti Nezavisne Države Hrvatske su dozvoli Savi Šumanoviću da se okupa i sredi, a kad je to učinio, poljubio je majci ruku i otišao. Iza njega su ostale “Beračice”, dva dana ranije dovršeno, i još vlažno, platno.
“BERAČICE”
Na osnovu zapisa koje je umetnik ostavio na poleđini prve slike i na skici za treću kompoziciju pouzdano se zna vreme nastanka Beračica.
Na poleđini prve u nizu slike zapisao je: “Počeo crtati 30. VII 42. počeo uljem 3. VIII 42, počeo finim bojama 5. VIII 42. po podne.” Na skici za treću kompoziciju umetnik je ostavio zapis na osnovu koga se zna da je to poslednje platno na kome je umetnik intervenisao “na slici su 26./8.42 cinoberi stabilizirani sa krap-kadmiumom i malo bele. U ulje oko 3/V. 1942. Rađena kroz mesec mart sa dva prekida skoro od 10-12 dana (krunjenje kukuruza i ini poslovi)”, piše na sajtu Galerije slika Save Šumanovića u Šidu, gde se triptih i danas čuva.
Iako se radi o triptihu, Beračice su sve do 2005. godine izlagane odvojeno. Tek prilikom promene postavke, stručnjaci zaposleni u galeriji su shvatili da se zapravo radi o tri dela koja pričaju jednu priču.
Tri kompozicije spajaju se u predelu neba, vinograda i tla i to je moguće samo u određenom redosledu kojim se obrazuje triptih. Šumanović se na kraju života prvi put opredelio za formu triptiha. Na taj način umetnik je ukazao na različitost Beračica u odnosu na druga dela.
Posmatrane kao završena celina, triptih, ova dela Save Šumanovića dobijaju neki drugi smisao ili sadržaj koji se otkriva potpunim opisom slika koji bi glasio ovako: umetnik je naslikao berbu grožđa u kojoj učestvuje dvanaest snažnih mladih žena, koje sa lakoćom nose korpe pune isključivo crnog grožđa. One su naglašeno snažne, čistih kecelja, čistih marama i čistih bosih stopala. U pozadini je vinograd. Sunce sija kao da je najlepši dan u julu. Sve beračice imaju blago otvorena usta. Dve figure kleče kao u molitvenom stavu, neke imaju pogled podignut ka nebu kao da se mole. U centru središnje kompozicije, između razmaknutih redova vinograda, u daljini se jasno uočava njiva zrelog žita. Na prolazu između razmaknutih redova vinograda, bliže posmatraču, nalaze se dva bureta u koja se sakuplja grožđe. Iz drugog plana buradima prilaze dve manje ženske figure noseći takođe korpe pune grožđa. Sa njih dve, broj figura na slici je četrnaest, isto koliko ima i naslikanih čokota vinove loze.
Sava Šumanović je svesno odstupio od realističkog prikazivanja berbe grožđa. U stvarnoj berbi grožđa žene i muškarci učestvuju zajedno, muškarci nose korpe grožđa, žene ga beru. U septembru kada se odvija berba, niko više ne ide bos. Burad u koju se sakuplja obrano grožđe u stvarnoj berbi nikada ne stoji na zemlji, jer ne postoji način da se puna burad, zbog težine, podignu i utovare na kola. Na slici su žito i grožđe zreli istovremeno, što se u prirodi ne dešava. Čistoća bosih stopala beračica i belina njihovih bluza, marama i kecelja predstavljaju još jedno odstupanje od realističke predstave. Poznata je Šumanovićeva promišljenost u svakoj fazi nastanka umetničkog dela, on ovim “nelogičnostima” na Triptihu “Beračice” ukazuje na još neka značenja. Dakle, Triptih poručuje nešto drugo.
Sva odstupanja od realističkog prikaza berbe grožđa na Triptihu “Beračice” predstavljaju prepoznatljive simboli hrišćanstva, koji su Savi Šumanoviću svakako morali biti dobro poznati. Istovremeno su prikazani zrelo žito (hleb) i grožđe (vino), telo i krv Hristova – “ovo je telo moje” i “ovo je krv moja” kako je i sam kazao dvanaestorici apostola na Tajnoj večeri – koji predstavljaju dve prirode, prirodu čovečiju i prirodu božansku. Figura beračica u prvom planu je dvanaest, kao dvanaest apostola. Sa njihovih usana, bilo da kleče ili da gledaju u nebo, reklo bi se da silazi molitva. Prema dva bureta puna grožđa na sredini slike, kao prema časnoj trpezi, prilaze dve nove duše, takođe dve žene. Ukupan broj figura, 14, isti je broju čokota vinove loze. Sama berba grožđa je simbol Strašnog suda na kraju vremena, a istovremeno, Božji vinograd je i slika ponovo darovanog Raja. U slikama kraja vremena, kada dolazi Mesija/Hristos, sezone žetve i berbe grožđa se spajaju, budući da više nema neplodnog doba godine. Razloge nastanka Triptiha možemo potražiti u okolnostima u kojima je delo nastalo.
