Visok 19 i dugačak 76 metara, prvi džambo džet Boing 747 napravljen je 1967. godine, a 90-ih je činio 28% svetske putničke flote širokog trupa.
Ova odluka je nastupila usled težnje avio-kompanije da pređe na klimatski prihvatljivije avione. Doneta je 2019. godine kada je odlučeno da se ovi četovormotorci prestanu proizvoditi u korist širokotrupnih domotoraca zbog ekonomičnosti, čiji motori su bili štedljiviji i isplativiji.
Poslednji Boing 747 izašao je iz američke fabrike u Vašingtonu i svoje “utočište” će pronaći u floti prevoznika tereta Atlas Air, koji je početkom ove godine naručio četiri teretnjaka 747-8 prenosi Guardian.
Po redu 1574. ujedno je i poslednji Boing 747, nakon odluke avio-kompanije da pređe na kreiranje štedljivijih aviona prenosi CNBC.
Ovo je veoma nadrealno vreme, očigledno – rekao je Kim Smit potpredsednik i menadžer programa Boing 747 i 767 i dodao da po prvi put u prethodnih 50 godina neće biti džambo džeta 747 u fabrici.
Kraj proizvodnje 747 ne znači da će avioni potpuno nestati sa neba, jer bi postojeći mogli da lete decenijama.
Međutim, postali su retki u komercijalnim flotama. Junajted i Delta su se oprostili od svojih nekoliko godina pre pandemije, dok su Kvantas i Britiš ervejz “spustili” svoje letelice 747 zauvek 2020. tokom svetskog pada putovanja.
Boing 747 je jedan od najprepoznatljivijih putničkih aviona na svetu. Ostaće upamćen po tome što je napravi orevoluciju u vazdušnom saobraćaju, i omogućio je da na jednom letu preveze stotine putnika.
Kompanija Boing izradila je 1.500 primeraka ove letelice u raznim varijantama i nema kraja sveta gde se ova letelica i dalje nalazi.
Dva predsednika dve supersile koriste Boing 747 kao predsednički avion. Svoju primenu našao je i u kargo transportu.
Letelicu je konstruisao Džo Sater, koji je nazvan i “ocem Boinga 747”.
