Jedan od najvećih praznika u bivšoj Jugoslaviji, obeležavao se 25. maja i to od 1945. do 1987. godine. Ovaj datum, vezan za dan Titovog rođenja, prvih nekoliko godina po uspostavljanju nove države, tačnije sve do 1957. godine, upravo se obeležavao samo kao Titov rođendan. Te godine, na inicijativu predsednika Jugoslavije, 25. maj proglašen je Danom mladosti.
Najvažniji simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti. Uvedena već 1945. godine, na prvoj Štafeti učestvovalo je skoro 13 hiljada omladinaca, koji su trčali preko 9000 kilometara kako bi drugu Titu predale istu. Prvih par godina, Štafeta mu je predavana u Zagrebu pa potom na Belom dvoru, a kasnije se kao običaj ustalila predaja Štafete na stadionu JNA u Beogradu.
Od 1957. godine i ulaska Dana mladosti u kalendar svečanih datuma Jugoslavije, predaja Štafete na JNA, svake godine je predstavljala sve svečaniju manifestaciju. Za nosioce Štafete birani su najbolji đaci, studenti, sportisti, radnici, akcijaši i generalno mladi ljudi koji su se isticali u društvu svojim rezultatima. Sa posebnom pažnjom pristupalo se odabiru poslednjeg nosioca Štafete, koji će imati zadatak da je preda lično Titu. Kao gotovo sve u bivšoj državi, i nosioci Štafete su najčešće birani „po ključu“, odnosno tako da je svake godine nosilac bio iz druge socijalističke republike ili pokrajine. Tradicionalno, predsednik Tito je donosiocu Štafete poklanjao zlatan sat.
Štafeta je najčešće polazila iz različitih delova zemlje, obilazila gotovo čitavu Jugoslaviju, a kulminacija manifestacije bio bi upravo Slet – kada bi se, uz prethodno intoniranje himne „Hej Sloveni“, predavala Štafeta. Uz prigodan kulturno-umetnički program, slate su poruke o važnosti izgradnje socijalizma, radničkog samoupravljanja, tekovina Narodnooslobodilačke borbe, kasnije i nesvrstanosti, a posebno je naglašavana parola „Bratstvo i jedinstvo“. Ova manifestacija bila je veoma karakteristična za jednu zemlju i njene narode koji su brižljivo negovali kult ličnosti Josipa Broza Tita.
Poslednja manifestacija kojoj je Tito lično prisustvovao održala se 1979. godine, a sledeće godine 4. maja Tito je preminuo. Štafeta se tada nalazila na proputovanju kroz Hrvatsku, a svoj put završila je na odru predsednika u Skupštini SFRJ.
Pod parolom „I posle Tita – Tito“, obeležavanje Dana mladosti nastavljeno je još narednih sedam godina, a Štafetu je tada primao prvi čovek Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Poslednji Slet održan je 1987. godine, kada je izbio skandal koji će proslavu ovog datuma trajno ukinuti.
Likovno rešenje plakata za Dan mladosti bitno se razlikovalo od svih prethodnih. Naime, na njemu su se, slučajno ili namerno, našli neonacistički simboli, koje je izradila umetnička grupa Novi kolektivizam u saradnji sa Neue Slowenische Kunst. Naredne godine, u januaru mesecu, organizacija manifestacije je obustavljena. Prekid proslave Dana mladosti nagovestio je turobnu blisku budućnost naroda i narodnosti Jugoslavije. Ubrzo potom, velika država se raspala u građanskom ratu, a Štafete i Sletova danas se samo sa setom prisećaju učesnici istih.
