Iako na pomen Sahare uglavnom pomislimo na pustinju, u budućnosti ta asocijacija možda ne bude opravdana.
Još 2007. godine Afrička unija pokrenula je projekat pošumljavanje regije Sahel, koja je proteže kroz devet država južno od Sahare. Ova oblast je sedamdesetih godina bila znatno plodnija.
U početku je u projektu učestvovalo 11 afričkih zemalja, a zatim im se pridružilo još devet. Plan je da se pošumljavanjem stvori Veliki zeleni zid Afrike, koji će se prostirati kroz 11 zemalja. Biće 8.000 km dug i 15 km širok.
Prema nekim procenama, troškovi poduhvata iznosiće 8 mlrd USD. Finansiranje pomažu Svetska banka, Afrička unija, botaničke bašte Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjene nacije.
Za sada je zasađeno tek 15% planirane površine, a prednjači Senegal sa čak 11 miliona stabala.
Ideja je bila rođena još 1954. godine kada je tokom ekspedicije u Sahari britanski biolog, botaničar i zaštitnik životne sredine Ričard Sent Barb Bejker predložio “Zeleni front”, koji bi sprečio proširenje pustinje. Tek početkom drugog milenijuma ova zamisao je ponovo uzeta u razmatranje, a 2007. godine je u potpunosti shvaćen njen pun kapacitet.
Značaj pošumljavanja primarno je povezan sa zdravijom životnom sredinom, ali ima i socijalnu i ekonomsku dobrobit. Bagremova stabla korenjem zadržavaju vodu u tlu, te mnoge podzemne vode sada ponovo pružaju izvore čiste pijaće vode. Plemenita i ekološki izuzetno važna akcija pomaže i lokalnom stanovništvu, jer im pruža priliku za posao i zaradu, posledično usporavajući migracije stanovništva u potrazi za poslom. Takođe, sađenjem drveća i povrća, sami proizvodi su jeftiniji i dostupniji stanovništvu i predstavljaju uspešan vid borbe protiv gladi.
Pozitivni učinak inicijative još nije moguće proračunati potpuno. Lokalno stanovništvo već oseća koristi, a sagledavanje završetka projekta pruža nadu i podsticaj za mnoge zemlje koje se takođe bore sa negativnim posledicama klimatskih promena.
Foto: Sunny Forest/shutterstock.com
Preuzeto: eKapija
