Jasno je da su psi prilično dobri u razumevanju ljudi. Ali koliko daleko ovo ide i kako su u stanju da razumeju naše emocije? Koje znakove oni to čitaju?
Pas koji je živeo među ljudima mnogo bolje čita nas nego mi njih (ili, moglo bi se reći, nas samih). Na neki način, psi su antropolozi: provode mnogo vremena posmatrajući nas i tako uče asocijacije između ponašanja koje možda ne znamo o sebi.
U kući to možete videti u njihovom učenju da predvide razliku između toga da ustanete da ih izvedete u šetnju i ustanete da odete do frižidera.
Iz studija sa psima u vlasništvu, takođe znamo da oni mogu da očitaju stres, pa čak i da otkriju strah, i da mogu da identifikuju prisustvo bolesti za koje ne znamo da ih imamo. Deo njihove veštine je zahvaljujući njihovom akutnom čulu mirisa, ali, uprkos tome što nisu dvonožni i nemaju ruke, psi znaju za naša tela.
Kada tumačimo tuđa osećanja, težimo da se fokusiramo na glave ljudi (i na glave pasa takođe). A oni čitaju i naša lica.
Znaju kad smo srećni, ljuti ili tužni
Nekoliko studija o tome kako psi percipiraju ljudske emocionalne izraze otkrilo je da su dobri u razlikovanju srećnih ljudskih lica od lica sa praznim izrazima i srećnih lica od ljutitih, a mogu čak i da se uporede sa fotografijom srećnog ili ljutog lica sa vokalizacijom na isti emocionalni ton.
Oni mogu da koriste izraz lica osobe kada otvaraju kutiju (izgled oduševljenja ili gađenja) da bi izabrali da li žele da sami priđu toj kutiji. I mogu da identifikuju ove izraze čak i kada im se prikaže fotografija samo gornje polovine lica, pa čak i ako je to lice skriveno na primer medicinskom maskom.
Oni poznaju naše glasove (mogu da uporede glas stranca sa svojim polom i prepoznaju glas svoje osobe) i poznaju naše mirise (prepoznaju miris svoje osobe na majici i razlikuju ga od mirisa stranca).
Mogu da nanjuše strah i stres
Nedavno su istraživači potvrdili tvrdnju da psi prepoznaju strah: oni su u stanju da razlikuju majice koje imaju miris nekoga ko se plaši (gledajući strašan film) od onih koji gledaju nešto benignije.
Oni takođe sigurno mogu videti naš strah i stres u našem promenjenom govoru tela. Jedna studija je čak otkrila korelaciju između nivoa testosterona kod osobe (u zavisnosti od toga da li je njihov sportski tim pobedio ili izgubio) i nivoa kortizola ili stresa kod psa.
Proučavajući hiljade sati ljudskog ponašanja sa njihove strane dnevne sobe, psi upoznaju naše umove.
Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da psi znaju kada nešto radimo namerno (kao što je stavljanje nečeg poželjnog van njihovog dometa) ili nenamerno (kao što je slučajno ispuštanje nečeg poželjnog van njihovog dometa) i ponašaće se drugačije kada je akcija neprijateljska u odnosu na to kada je čovek samo nespretan.
Nekoliko studija je potvrdilo da znaju da ako nismo u sobi sa njima – ili smo se samo okrenuli – mogu se izvući ako jedu nešto što im je zabranjeno da jedu. Ali takođe prepoznaju kada su nam nosovi zalepljeni za knjigu ili su nam oči zalepljene za kompjuter kao indikacije da i oni mogu da se izvuku ako je jedu, pre nego da su nam oči uprte u njih.
U širem smislu, oni razmišljaju o stanjima – psi razlikuju ljude koji znaju i ne znaju o izvoru skrivene hrane, prepoznajući da ako neko nije bio u prostoriji kada je bila skrivena, njihovi gestovi o tome gde da je pronađu nisu vredni praćenja.
Mogu da namirišu bolest
Konačno, i što je najimpresivnije, oni mogu namirisati našu bolest. Od prvih izveštaja o psima kućnim ljubimcima koji su identifikovali melanome na svojim ljudima (dosadno ujedajući i grebajući delove tela vlasnika), nekoliko timova istraživača radilo je na obuci pasa koji sada mogu da identifikuju različite vrste raka na osnovu mirisa, upozorenja dijabetičara kada im šećer u krvi naglo poraste, pa čak i namirišu kovid, piše Body Science.
