Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je potvrđena prva optužnica koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo protiv četvorice oficira hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u vojno policijskoj akciji “Oluja” dogovorenoj na sastanku vojnog i političkog rukovodstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995. godine.
Potvrđenom optužnicom obuhvaćena su četvorica pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina.
Na teret im se stavlja da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Drugostepeni sud je odbio žalbe branilaca okrivljenih i potvrdio prvostepenu odluku Posebnog odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, precizirano je u odluci objavljenoj na sajtu Apelacionog suda u Beogradu.
Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da ima dovoljno dokaza za podizanje optužnice, te da nije potrebno bolje razjašnjenje stvari jer prikupljeni dokazi daju osnova za zaključak da se okrivljeni opravdano sumnjiče za krivično delo za koje se terete.
Kako je precizirano u odluci, ti dokazi su dovoljni za zaključak o postojanju opravdane sumnje neophodne za iznošenje ove krivičnopravne stvari pred sud i uskoro se očekuje početak suđenja.
Nakon ove odluke Apelacionog suda može se očekivati da uskoro bude zakazan početak suđenja pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
U optužnici u koju je Tanjug imao uvid piše da je “Oluja” podrazumevala napad na južni i severni deo Republike Srpske Krajine (RSK) sa ciljem da se u kratkom roku Vojska RKS porazi i preuzme kontrolu nad tim delom RSK, a predsedavajući sastanka na kom je odluka doneta, pokojni hrvatski predsednik i vrhovni komandant Franjo Tuđman, preneo je da za tu odluku postoji podrška Nemačke, NATO i Sjedinjenih Američkih Država, kao i podrška da, kako je rekao “nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu”.
Cilj akcije bio je, prema optužnici, da se srpsko civilno stanovništvo prinudi da trajno napusti teritoriju na kojoj je do tada živelo u Hrvatskoj, s tim da im se ostave dva putna pravca za izlazak.
Tuđman je tada, navodi se, rekao da Srbima treba tobože jemčiti građanska prava i javno ih pozvati da se ne iseljavaju, ali istovremeno im, preko radija i televizije, odnosno putem letaka, saopštavati kojim se putnim pravcima stanovništvo kreće , odnosno napušta Hrvatsku.
Optuženi su nakon toga, navodi se u optužnici, sproveli pomenutu brionsku odluku i naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je za posledicu imalo smrtno stradanje i ranjavanje vise civila srpske nacionalnosti i panično bežanje civila prema Srbiji, uz učvršćivanje njihove odluke da napuste teritoriju na kojoj su do tada živeli i više se ne vraćaju, što je dovelo i do promene etničkog sastava Hrvatske.
Naredili bombardovanje izbegličkih kolona
Prema optužnici, sada pokojni general bojnik Josip Čuletić, je u svojstvu rukovodioca Centra operativnog rukovođenja izdao naređenje optuženom Mikcu komandantu 92. Avionske baze Pula, i Zdenku Radulju komandantu 91. Avionske baze “Pleso”, Zagreb, za avionske napade po ciljevima na zemlji, što uključuje i civilno stanovništvo koje je bežeći od napada hrvatske vojske i policije već napustilo svoje domove u Hrvatskoj i prešlo u dubinu teritorije susedne međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine.
Stanovništvo se kretalo prema preporukama hrvatskih vlasti, putevima koji su im od njih bili sugerisani kao sigurni i otvoreni za odlazak, u kolonama u kojima nije bilo vojnih formacija, oklopnih vojnih vozila, tenkova ili teškog naoružanja Vojske RSK.
Mikac je, postupajući po dobijenom naređenju, naredio Jeleniću avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Petrovac-Ključ, izvlačeći se iz Hrvatske, sa teritorije RSK, sa prostora Dalmacije i Like.
Radulj, takođe postupajući po dobijenom naređenju, izdao je naređenje optuženom Boroviću za avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem takođe nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Novci-Prijedor izvlačeći se iz Hrvatske sa teritorije RSK, sa prostora Korduna i Banije.
Potom je Jelenić, postupajući po dobijenom naređenju, naredio NN pilotu da, koristeći avion “Mig 21” (koji je prethodno prebazirao iz Pule na aerodrom u Splitu) izvrši napad po izbegličkoj koloni koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, što je ovaj učinio 7. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima.
On je na području Opštine Bosanski Petrovac, u BiH, najpre preleteo izbegličku kolonu koja je do tada prevalila više od 60 kilometara od granice sa Hrvatskom, a potom okrenuo avion i u povratku, iako je video da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovao raketnim udarima raketama S-24, namenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile, po izbegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kojom prilikom je ubijeno 10 civila.
U tom napadu je više ljudi ranjeno, od kojih je do sada identifikovano 15, a kritičnom prilikom je više vozila u koloni uništeno.
Borović je, postupajući po dobijenom naređenju, naredio dvojici NN pilota da, koristeći dva aviona “Mig 21” (sa aerodroma Pleso) izvrše napad po izbegličkoj koloni koja se kretala pute Bosanski Novi-Prijedor, što su i učinili dana 8. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima u mestu Svodna, Opština Bosanski Novi.
Oni su najpre preleteli izbegličku kolonu koja je do tada prevalila više od 15 kilometara od granice sa Hrvatskom, a potom okrenula avione i u povratku, iako su videli da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovali iz avionskih topova i raketnim udarima raketama S-24, namenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile, po izbegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kao i po civilnim objektima u blizini puta, kojom prilikom su ubijena 3 civila.
U tim napadima, za sada je identifikovano: 13 ubijenih osoba od kojih je četvoro dece, kao i 24 ranjene osobe.
Tužilaštvo je istaklo važnost ovog predmeta i predložilo da se optužnima sudi u odsustvu, iako nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, jer, kako je obrazložilo u optužnici protok vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili Bosna i Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za krivično delo.
