Kada neka osoba radi isto ono što rade drugi ili ono što drugi očekuju od nje, to čini jer misli da će imponovati grupi ili nekoj određenoj osobi koju doživljava kao „značajnog drugog”, čak i kada je to štetno po nju.
etetu su roditelji i drugi članovi porodice autoriteti sve dok ne uđe u pubertet. Adolescentu je grupa vršnjaka najvažnija, što znači mu je mnogo važnije šta o njemu misle vršnjaci, nego šta misle roditelji. Kako u tom razvojnom periodu mlada osoba izgrađuje svoj identitet i formira svoju ličnost unutar grupe vršnjaka, najvažnije joj je da je vršnjaci prihvataju.Uticaj vršnjačke grupe na izgradnju ličnosti pojedinca je veoma snažan. Važno je u kakvoj grupi odrasta mlada osoba: kakvi su članovi grupe, kakvi su odnosi između njih i kakva uverenja i vrednosti zastupaju. Ako je ta grupa ono što se naziva „dobro društvo”, tada je njen uticaj na mladu osobu pozitivan jer podstiče njene potencijale i omogućuje dobru socijalizaciju. Ako grupu čini „loše društvo” u kome se zastupaju uverenja i vrednosti koji su značajno drukčiji i odstupaju od roditeljskih i opštedruštvenih, tada je uticaj grupe na mladu osobu negativan.
Roditeljski strahJedan od najvećih roditeljskih strahova u ovom periodu jeste da će dete pod negativnim uticajem grupe ili određenog vršnjaka učiniti neku glupost koja će mu obeležiti kasniji život i skrenuti ga na pogrešan put.Zbog svesnosti o negativnom uticaju vršnjaka na mladu osobu, roditelji ne žele da njihovo dete bude povodljivo.Povodljivost je ono ponašanje kada neka osoba radi ili isto ono što rade drugi ili ono što drugi očekuju od nje, čak i kada je to štetno po nju. Osoba koja se povodi za nekim je u takvom odnosu u kojem ne misli svojom glavom, već se ponaša na onaj način za koji misli da će imponovati grupi ili nekoj određenoj osobi koju doživljava kao „značajnog drugog”.Povodljivost je reč koja označava osobinu neke ličnosti, a što samo po sebi pretpostavlja da je to neka nepromenjiva karakterna crta. U stvarnosti radi se o ponašanju povođenja za nekim drugim. Ovo razlikovanje između karakterne crte i ponašanja jeste veoma važno zato što prvo označava stalnu, relativno nepromenjivu crtu ličnosti, dok drugo označava nešto što se može promeniti. Zato kada roditelji kritikuju dete koje se povodi za nekim negativnim uzorom, govoreći mu: Prestani da budeš povodljiv, oni nesvesno povodljivost definišu kao trajnu osobinu detetovog karaktera. Zato bi i ovakva kritika, kao i svaka druga kritika, trebalo da bude usmerena na menjanje ponašanja: Prestani da se povodiš za njim.Da bi smo mladu osobu odučili od toga da se povodi za nekim negativnim uzorom, prvo je potrebno da razumemo njene razloge za takvo ponašanje, a zatim o njima treba razgovarati.
Želja za prihvatanjemJedan od glavnih razloga za povođenje za nekim jeste želja da se bude prihvaćen od značajnog drugog ili od grupe. Da bi bila prihvaćena, mlada osoba ili radi ono što rade drugi ili radi ono što misli da drugi žele da ona radi. Ona misli da je prihvaćenost potvrda njene vrednosti: Ako sam prihvaćena, ja vredim, a ako nisam prihvaćena, ja ne vredim. Suprotstavljanje značajnom drugom ili grupi bi značilo da osoba nije prihvaćena, zbog čega ona izbegava svaki konflikt i podređuje se pretpostavljenim očekivanjima drugih.Drugi čest razlog da se mlada osoba povodi za nekim jeste što u toj osobi vidi uzora, nekoga kakva bi ona želela da bude. Zbog toga ona oponaša drugog, čini ono što drugi čini, što je samo znak da se ona poistovećuje sa drugim. To je posebno izraženo kod onih mladih koji su nezadovoljni sobom i koji bi želeli da izgledaju i da budu kao neko drugi.Mlada osoba bi trebalo da ima sposobnost da kaže „ne” grupi ili značajnom drugom, da odbije da se ponaša na onaj način koji nije u skladu sa njenim vrednostima. Upravo se kroz ovaj konflikt sa grupom, to jest autoritetom, izgrađuje lični integritet. Iz tog razloga su posebno skloni povodljivom ponašanju oni mladi koji se plaše da kažu „ne”, koji izbegavaju svaki konflikt kako ne bi bili odbačeni. U odnosima sa dominantnim vršnjacima oni se osećaju nemoćno da se suprotstave i povremeno se i protiv svoje volje podređuju i uključuju u ponašanja za koja znaju da su negativna.
Izvor: Zoran Milivojević – Politika
