Posle letnje pauze, Evropska unija se polako vraća obavezama. Evrokrate se vraćaju sa odmora u Brisel, nakon što su napustili glavni grad Belgije zbog letnjih praznika. Prva nedelja septembra je veoma važna zato što se približavaju izbori za Evropski parlament. Planirano je da glasanje bude održane od 6. do 9. juna 2024. godine, a evropske institucije se sada pripremaju za poslednje korake i zadatke koje bi trebalo da obave pre ego što pređu u režim kampanje.
Dok sat otkucava, Euronews proverava koje su stavke glavne na listi zadataka.
Obećanje koje je dato Kijevu
Od energetike do izdataka za odbranu, ruska invazija na Ukrajinu je podstakla EU na duboko prispitivanje većine elemenata politika, sa radikalnim predlozima koji bi pre samo nekoliko godina bili nezamislivi. Ipak, nismo na sva pitanja dobili odgovore.
U julu prošle godine države članice su preduzele hrabar korak i dale su Ukrajini status kandidata. Taj momenat je označen kao geopolitička pobeda za naciju koja je zahvaćena ratom, i kao snažan udarac ruskom imperijalizmu. Ali Kijev sada želi da Brisel dokaže da dobre namere predstavljaju više od reči.
U oktobru će Evropska komisija predstaviti izveštaj o proširenju, što će biti prvi put da ćemo moći da vidimo detaljnu i temeljnu procenu napretka Ukrajine na putu ka članstvu u Uniji. Te zaključke će lideri EU koristiti da odluče da će otvoriti formalne razgovore o pridruživanju sa Kijevom ili će imati dodatne uslove.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i njegovi zamenici su insistirali da pregovori počnu pre kraja ove godine, što je ambiciozan rok koji sugeriše da će bilo kakvo oklevanje u Briselu neće biti dočekano na dobar način.
Trebalo bi ispratiti i sednicu Evropskog saveta koje bi trebalo da se održi između 14 i 15 decembra. Takođe, na listi zadataka je i novi plan vredan 20 milijardi evra za pružanje dugoročne vojne podrške Kijevu, a tu je i tekući spor o bescarinskom uvoz ukrajinskog žita, što je izazvalo nezadovoljstvo u Istočnoj Evropi.
Veliki račun Kremlja
Moto “Naterajmo Rusiju da plati” je postao deo žargona u EU. Odnosi se na rusku imovinu, javnu i privatnu, koja bi bila korišćena za obnovu Ukrajine, a svetska banka procenjuje da bi to koštalo najmanje 411 milijardi dolara.
U slučaju EU, glavni fokus je na imovini Ruske centralne banke vrednoj 200 milijardi dolara koja je zamrznuta kao rezultat finansijskih sankcija. Pošto ovaj novac ne može biti konfiskovan po međunarodnom pravu, Brisel je prvobitno izneo plan za ponovno ulaganje rezervi centralne banke i kanalisanje godišnjih postupaka u obnovu Ukrajine.
Kasnije se taj projekat pretvorio u nedefinisani porez na neočekivanu dobit koju su ubirali “čuvari” imovine, koju je Evropska komisija obećala da će otkriti pre letnje pauze, ali nije to uradila.
Kašnjenje nije bilo iznenađujuće. Evropska centralna banka, finansijski i pravni stručnjaci izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog inicijative bez presedana, upozoravajući da bi jednostrani potez mogao da izazove finansijsku nestabilnost i naruši kredibilitet evra.
Imajući u vidu kritike, Komisija je rekla da će se držati plana, ali da će delovati “razborito”. Nakon tako visokih očekivanja, teško je da će Brisel napraviti potpuni zaokret, tako da bi trebalo očekivati da ćemo videti punopravni predlog (čak i ako je razvodnjen) u narednim mesecima, a verovatno pre decembra.
Tu je još jedan nerešeni zadatak: sankcionisati uvoz ruskih dijamanata jednom zauvek.
Novac pokreće EU
Goruće pitanje “gde naći novac”, definisaće političku debatu do izbora. Evropska komisija je predložila dopunu sedmogodišnjeg budžeta bloka od 66 milijardi evra kako bi se suočila sa novim izazovima, uključujući 17 milijardi evra grantova za Ukrajinu, 15 milijardi za upravljanje migracijama, deset milijardi za finansiranje strateške tehnologije i 18,9 milijardi za plaćanje duga nastalog iz fonda za oporavak od koronavirusa.
Dok je uspostavljanje takozvanog “ukrajinskog fonda” dobilo veliku podršku među državama članicama, glavnim nosiocima budžeta, pomisao o skoro 50 milijardi evra dodatnih troškova naišla je na slab odgovor vlada, čija je javna kasa u lošem stanju posle uzastopnih kriza.
Dolivajući ulje na vatru, razgovori o budžetu će se odvijati paralelno sa još jednom važnom debatom: reformom fiskalnih pravila EU, koja su suspendovana od početka pandemije i treba da budu revidirana pre ponovnog aktiviranja u januaru 2024. godine.
Predlog na stolu zadržava dugotrajne granice od tri odsto za deficit prema BDP-u i 60 odsto za dug prema BDP-u, i uvodi veću fleksibilnost kako bi se pomoglo državama članicama da saniraju svoje finansije u skladu sa sopstvenom situacijom.
Ovaj pristup su pozdravile visokozadužene zemlje poput Francuske, Italije i Španije, ali je izazvao sumnju kod Nemačke, Holandije i Danske, koje žele da vide jače garancije za smanjenje duga. Tu bi trebalo očekivati žestoku borbu.
Tabu migracije konačno srušen
Godinama je migraciona politika bila “zabranjena sfera” u jabnoj debati u okviru EU. Uzastopni napori da se osmisli zajednički i koordinisani okvir za suočavanje sa dolaskom migranata doveli su do neuspeha – države članice bile su previše udaljene u stavovima da bi uopšte vodile pravi razgovor.
Ranije ove godine, počeo je da se ostvaruje napredak u vezi sa “Novim paktom o migraciji i azilu”, predlogom koji je dugo odlagan, a koji obuhvata i prepravlja glavne stubove migracione politike.
Prvi veliki napredak stigao je u junu kada su ministri unutrašnjih poslova postigli preliminarni dogovor o sistemu “obavezne solidarnosti”, osmišljenom da sve države članice, bez obzira na ekonomsku snagu, budu odgovorne za prijem i premeštanje tražilaca azila.
Sporazum je prekinuo višegodišnji ćorsokak i započeo formalne pregovore između Saveta EU i Evropskog parlamenta, koji sada mora da se dogovori o detaljima složenog zakonodavstva.
Ako se zamah održi, blok bi vrlo lako mogao imati svoj prvi kolektivni sistem upravljanja migracijama do trenutka kada građani EU izađu na birališta.
“Zeleni snovi”
Ubrzo nakon što je Ursula fon der Lajen postala predsednica Evropske komisije, stala je pred novinare kako bi predstavila Evropski zeleni dogovor – izuzetno ambiciozan i radikalan poduhvat da se nepovratno transformiše ekonomija bloka, i da se postigne klimatska neutralnost do 2050. godine.
“Ovo je evropska verzija čoveka na Mesecu”, rekla je Fon der Lajen u decembru 2019. godine.
Skoro četiri godine kasnije, Zeleni dogovor je postao opipljiv zahvaljujući nizu zakonskih predloga koje su zemlje članice i poslanici Evropskog parlamenta uspeli da odobre, kao što su postepena zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem, porez na uvoz zagađivača, pojačani ciljevi za energetsku efikasnost i plan od 300 milijardi evra za odvikavanje bloka od ruskih fosilnih goriva.
Sve je to dovelo do porasta obnovljivih izvora energije: energije vetra i sunca proizvele su više električne energije nego gas 2022. godine, prvi put u istoriji bloka. U međuvremenu, energetska kriza je pojačala obrasce štednje i u domaćinstvima i u industriji, smanjujući potražnju.
Evropska unija se, međutim, suočava sa sve više reakcija na politike zaštite životne sredine, a tu se pre svega misli na političku borbu oko Zakona o obnovi prirode, koji je jedva preživeo glasanje u Evropskom parlamentu.
Sporni zakon je jedan od poslednjih delova plana Zelenog dogovora, zajedno sa revizijom Direktive o obnovljivoj energiji (RED), reformom tržišta električne energije i industrijskom strategijom za podsticanje domaće proizvodnje “tehnologije net-nula”.
Pitanje nuklearne energije, na čelu sa Francuskom, prožima sve ove razgovore.
Svi govore o tehnologiji
Države članice i poslanici Evropskog parlamenta su duboko zašli u pregovore o Zakonu o veštačkoj inteligenciji, koji ima za cilj da obezbedi razvoj sistema AI koji su usmereni na ljude, etički odgovorni i ekološki održivi širom Evrope.
Zakon bi uveo strukturu nalik piramidi koja deli proizvode zasnovane na veštačkoj inteligenciji prema njihovim potencijalnim rizicima za društvo, i nameće različita tržišna pravila kako bi se sprečile neželjene posledice, kao što su kršenje osnovnih prava, diskriminacija, plagijat, lažno predstavljanje i širenje dezinformacija.
Od predstavljanja u aprilu 2021. godine, Zakon o veštačkoj inteligenciji bio je podložan intenzivnom lobiranju, ispitivanju medija i političkom pregovaranju, pri čemu su poslanici Evropskog parlamenta podneli hiljade amandmana na originalni tekst. Iznenadna pojava četbotova, drastično je promenila situaciju i izvršila pritisak na pregovarače da postignu sporazum pre kraja godine.
Jedna od tačaka spora ostaje primena biometrijske identifikacije u realnom vremenu u javnim prostorima. Evropski parlament želi da u potpunosti zabrani tu praksu, dok zemlje članice žele da zadrže izuzetke za sprovođenje zakona.
Ako na kraju bude usvojen, Zakon o veštačkoj inteligenciji će postati prvi svetski zakon koji će na sveobuhvatan način obuzdati probleme koji se pojavljuju u sklopu razvoja ove tehnologije.
Bonus zadaci
Lista obaveza EU se ne završava ovde: ne tako mala gomila dokumenata čeka na rešenje pre izbora sledeće godine.
To uključuje, između ostalog, Zakon o kritičnim sirovinama, kao i Zakon za smanjenje zavisnosti od stranih dobavljača retkih metala.
Dalje, tu su Zakon o slobodi medija, koji ima za cilj da zaštiti evropske novinare od špijunskih softvera i političkog uplitanja, kao i etičko telo za suzbijanje korupcije u institucijama EU.
Na kraju, na listi zadataka nalazi se i obnovljeno nastojanje da se konačno završi sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Merkosura, o kom se vrše pregovori i dogovori više od 20 godina.
