Centar za organsku proizvodnju iz Selenče i Klaster “Dunav-Bačko Novo Selo” organizovali su nedavno u Selenči kod Bača okrugli sto na temu “Ekološka proizvodnja i prerada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja – razvoj ruralnog turizma”. Skupu su prisustvovali stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovačke.
Šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju ovog Centra Branisalav Raketić istakao je da su površine zasada organskom hranom u Srbiji u 2020. uprkos pandemiji kovida 19, povećane za 800 hektara.
“Trenutno u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane i ona, iz godine u godinu, postaje sve značajniji vid poljoprivredne proizvodnje, a trenutno se rasprostire na ukupno 24.000 hektara”, rekao je Raketić dodajući da se poslednjih godina sve više poljoprivrednika umesto konvencionalne odlučuje na organsku proizvodnju zbog bolje isplativosti.
Raketić je napomenuo da svi potencijalni proizvođači koji žele da se bave proizvodnjom kao i prodajom organske hrane, prvo treba da sklope ugovor sa jednom od šest kontrolnih organizacija koje je Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo. Tek nakon toga mogu da dobiju ovlašćenje za proizvodnju i prodaju.
Na skupu se moglo čuti da je u 2020. godini izvoz organske hrane iz Srbije bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je u 2019. godini. Najviše ove hrane izvozi se u Nemačku, Holandiju, SAD, Australiju… Uglavnom su to zamrznute upakovane maline sa deklaracijom.
B. K.
Preuzeto: agrofin.rs
